Šta je to što čoveka čini srećnim i da li se sreća može meriti? Da li je sreća „zarazna“? Da li odlazak u srećniju zemlju znači da će i pridošlice, odnosno migranti, biti srećniji? Na ta pitanja je teško dati odgovor, a još teže pribaviti ozbiljne statističke podatke. Ali, vredi pokušati, i to iz više razloga. Neki od njih su da su srećni ljudi produktivniji, manje odlaze na bolovanje i ne menjaju značajno svoje ponašanje kao biračko telo – kažu stručnjaci.

I zato od 2012. godine postoji nešto što se zove World Happiness Report. Najnoviji Izveštaj o sreći u svetu predstavljen je javnosti krajem nedelje na Papinskoj akademiji nauka u Vatikanu, uoči Svetskog dana sreće 20. marta.

„Zamislite lestvicu, numerisanu od 0 na početku do 10 na vrhu. Vrh lestvice predstavlja najbolji mogući život za vas, a dno lestvice predstavlja najgori mogući život za vas. Gde se, po vašem osećaju, nalazite u ovom trenutku?“

To je pitanje na koje je odgovaralo po 1.000 ljudi u 156 zemalja sveta. Tako je nastala rang lista na čijem vrhu se ove godine nalazi Finska sa prosekom od 7,63 a na dnu Burundi sa prosekom od 2,9. Srbija je sa prosekom 5,93 na 78. mestu i time tačno u sredini.

U pokušaju da objasne rezultate ankete, odnosno zašto su ljudi u jednoj zemlji srećniji nego u nekoj drugoj, autori izveštaja koriste statistiku uzimajući obzir sledeće faktore:

ekonomska snaga zemlje kroz BDP po glavi stanovnika

socijalna podrška koja je izmerena pitanjima poput: Da li uvek možete da računate na pomoć porodice i prijatelja kad se nađete u teškoj situaciji?

očekivani životni vek na osnovu podataka Svetske zdravstvene organizacije

sloboda izbora u životu

velikodušnost odnosno koliko osoba daje u dobrotvorne svrhe

percepcija korupcije u institucijama i poslovnom svetu

To je vrlo interesantan postupak koji pri pogledu na šarenu tabelu objašnjava zašto je među srećnim zemljama toliko država latinske Amerike, koje nisu bogate: Kostarika je tako na 13. mestu, odmah iza Austrije, Meksiko na 24, Čile na 25, Panama na 27. i potom idu redom Brazil, Argentina, Gvatemala, Urugvaj. Posebno poglavlje je posvećeno ovom fenomenu a rezultat ukratko glasi – sreću Latinske Amerike umnogome čine čvrste porodične i druge bliske ljudske veze.

Na samom vrhu tabele, odmah iza Finske, su Norveška, Danska, Island, Švajcarska, Holandija, Kanada, Novi Zeland, Švedska i Australija. Tih prvih deset zemalja su poslednjih godina bile takođe na vrhu, samo su neke promenile mesta. Nemačka je na mestu broj 15, Sjedinjene Države na 18. mestu, Rusija na mestu broj 59, a Kina, na 89. mestu.

Od zemalja koje su nekada činile SFR Jugoslaviju najsrećniji su u Sloveniji koja je zauzela 51. mesto. Slede Kosovo (66), Crna Gora (81), Hrvatska (82), Makedonija (89) i BiH (93). Od zemalja regiona, najsrećniji građani su u Rumuniji koja je na 52. mestu, slede Mađarska (69), Grčka (79) i Bugarska (100).

Srbija među najvećim dobitnicima

U izveštaju se osim toga nalazi rang-lista sa dobitncima i gubitnicima na skali sreće: Lista na kojoj se nalazi 141 zemlja za koju postoje podaci, nastala je poređenjem perioda 2008-2010. godine i ovih novih merenja, odnosno anketa sprovedenih u periodu 2015-2017. Polovina zemalja su manje ili više srećnije – dok je druga polovina u sličnoj meri na strani gubtinika.

Na prvom mestu liste dobitnika je Togo, a slede Letonija, Bugarska, Sijera Leone, Srbija i Makedonija. Takođe među dobitnicima su Kina, Rusija i Nemačka, a u nešto manjoj meri i Crna Gora, BiH, Kosovo.

Najveći gubitak osećaja sreće je zabeležen u Venecueli koja je na poslednjem 141. mestu. Među 10 najvećih gubitnika su od najvećeg ka sve manjem i Malavi, Sirija, Jemen, Ukrajina, Turkmenistan, Bocvana, Madagaskar, Albanija i Ruanda.

Interesantno je da su među gubitnicima i zemlje poput (po redu) Švedske, Austrije, Holandije, Velike Britanije, Hrvatske, Francuske, Kanade, Danske, SAD, Italije i Grčke.

Migranti srećni kao i domaće stanovništvo, ali ne i u Nemačkoj

Ovogodišnji Izveštaj o sreći u svetu je posebnu pažnju posvetio migraciji i analizom obuhvatio 117 zemalja i podatke Galupa počevši od 2005 godine. Kao migranti se računaju osobe koje nisu rođene u zemlji u kojoj žive. Autori kažu da je možda najinteresantniji podatak celog izveštaja to da su migranti skoro identično srećni kao i domaće stanovništvo, i to bez obzira koliko dugo su zemlji. To znači da su prvih deset na rang listi najsrećnijih zemalja takođe na vrhu liste koja rangira sreću migranata.

Sličnost ova dva ranga pokazuje da sreća migranata zavisi pretežno od kvaliteta života kojim žive sada, u novoj zemlji. Zemlje sa najsrećnijim imigrantima nisu najbogatije zemlje već zemlje sa izbalansiranom društvenom i institucionalnom podrškom za bolji život građana. Sreća migranata, kao i domaćeg stanovništva, zavisi od niza faktora socijalnog tipa, koji su jači od faktora novca za koji se tradicionalno smatra da motiviše ljude da emigriraju.

Migranti u Srbiji su na 72. mestu na rang listi sa 117 zemalja. Srećniji su migranti u Hrvatskoj koja je na 56. mestu, BiH (57), Crna Gora (67), Makedonija (76). A od svih zemalja bivše Jugoslavije, najsrećniji su migranti na Kosovu (45) i potom u Sloveniji (47).

A Nemačka i Francuska, odnosno migranti u ovim zemljama, se nalaze na 28. i 29. mestu i tako spadaju u države u kojima je domaće stanovništvo znatno srećnije od migranata.

Posledice Balkanske rute?

Još jedan faktor je interesantan – što je veći nivo prihvaćenosti migranata, tim su srećniji i domaći i pridošlice. Pitanja na koja su ljudi odgovarali glase:  Šta mislite o migrantima u svojoj zemlji, o tome da vam migrant bude komšija i o tome da migrant sklopi brak sa nekim iz vaše bliske rodbine?

Makedonija je na samom dnu ove liste sa indeksom od 1,47 – kao zemlja gde su migranti najmanje poželjni u celom svetu. Samo malo je bolja Crna Gora sa indeksom 1,63, pa slede Mađarska sa 1,69 i Srbija sa 1,80 – četvrta odozdo.

Migranti su najbolje prihvaćeni u Islandu koji ima indeks 8,26, pa sledi Novi Zeland sa 8,25 Ruanda sa 8,16, Kanada sa 8,14. Od zemalja iz regiona na toj listi se najbolje kotira Albanija sa indeksom 7,22.

Najveća migracija u modernoj istoriji čovečanstva

Posebno veliko poglavlje u izveštaju se bavi migracijom sa sela u gradove: od 1990. do 2015. godine čak je milijardu i po ljudi napustilo ruralna područja. Samo u Kini je to učinilo 435 miliona ljudi i oni su nesrećniji od ljudi koji su ostali na selu ili onih koji su rođeni u gradovima.

Osim toga analizira se pad osećaja sreće u SAD i navode problemi kao što su gojaznost, depresija i zavisnost od opijata.

Izveštaj o sreći u svetu za 2018. godinu ima 170 stranica. U njemu je čitavo blago podataka. Sačinili ga stručnjaci Džon F. Helivel, Ričard Lajard i Džefri D. Zaks za Ujedinjene nacije uz pomoć podataka Galupa koji je u svakoj navedenoj zemlji anketirao ljude na maternjem jeziku, telefonom – ako je telefon dostupan za bar 80 odsto stanovništva, a ako nije onda – u direktnom razgovoru.

Po sopstvenim navodima, Galup tako pokriva 98 odsto svetske populacije. Galup je privatna firma, sa više segmenata između ostalog i onim najpoznatijim – za ispitivanje javnog menja – sa sedištem u Vašingtonu i kancelarijima u 30 zemalja u svetu. Ne treba je mešati sa firmom istog naziva sa sedištem u Cirihu.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android