Nemačke agencije prenose da je kineska delegacija, predvođena predsednikom Sijem Đinpingom, u Beogradu potpisala tridesetak dogovora sa domaćinima.

„Predviđeni su između ostalog kupovina kineskih vozova i proširenje uvoza srpske robe“, javlja javni radio Dojčlandfunk.

Kako piše reporter Zidojče cajtunga iz Beograda, svaki put kad su u Srbiji izbori ili važne državne posete, „autobuski prevoznici imaju dobru dodatnu zaradu“.

I ovog puta, piše list, desetine autobusa su dovezle zaposlene u javnom sektoru iz gradova širom Srbije. „Išli su do Palate Srbija kako bi onde po obavezi slavili Sija Đinpinga i sopstvenog šefa države Aleksandra Vučića.“

List ocenjuje da su „izostali spektakularni rezultati posete“. Kako se navodi, kineska delegacija od 400 ljudi potpisala je „tek 21 neobavezni memorandum i samo jedan relativno nevažan ugovor o pravosudnoj saradnji“.

Ugledni minhenski list još ocenjuje da Srbija pod „autokratskim predsednikom“ tapka u mestu na putu ka članstvu u EU.

„Vučić se umesto toga radije oslanja na Rusiju ili Kinu“, piše u tekstu, uz podsećanje da Kina ne priznaje nezavisnost Kosova, kao što Srbija ne priznaje nezavisnost Tajvana.

Javni servis ZDF podseća da su političari EU upozorili da takav politički kurs Srbije može da oteža željeni ulazak u EU.

„Nezavisni glasovi u Srbiji zameraju i jednostrano usmerenje politike države ka političkim i ekonomskim interesima Pekinga. Ekološki aktivisti kritikuju nepoštovanje ekoloških standarda od strane kineskih rudnika i industrijskih postrojenja“, dodaje ZDF.

U opširnoj analizi nedeljnik Štern piše da se, za razliku od ostatka Evrope, Vučić i mađarski premijer Viktor Orban ne libe da otvoreno flertuju i sa Rusijom.

„Time nisu dobili poene samo u Moskvi, već i u Pekingu. Dakle, prijatelj mog prijatelja je moj prijatelj. Ionako Budimpešta i Beograd ideološki odavno stoje bliže Pekingu nego Briselu“, ocenjuje se.

Štern navodi da je Si namirisao šansu da iskoristi „već poljuljani odnos“ dve evropske autokratije sa Briselom. „Svaki dil sa buntovnicima na istoku Zapada slabi NATO i jača 'Globalni Jug', za čiju se predvodnicu Kina smatra.“

Uz to, ocenjuje list, Nemačka i Francuska sebe vide ne samo kao političke i ekonomske lidere, „već i kao moralna instance kontinenta“.

„Baš kao i ultra-desničarskim moćnicima u Budimpešti i Beogradu, i Komunističkoj partiji Kine na živce ide taj nametljivi briselski izvoz vrednosti. Načete demokratije poput Mađarske i Srbije su zato sve atraktivnije iz kineskog ugla“, piše Štern.

Dodaje se da moćnicima izgleda ne smeta što će na srednji ili dugi rok „završiti u loncu Pekinga“. „Zašto bi im smetalo? Naposletku, za razliku od EU, Kina ne šalje kredite u paketu sa vrednostima.“

„Zauzvrat Peking traži odanost. Ili bolje reći – poslušnost“, piše Štern.

Na slično se koncentriše bečki list Prese. Navodi se da je Si u Srbiji dočekan morem kineskih zastava i divovskim porukama dobrodošlice.

Srbija je, piše list, „paradni primer kako Peking kreditima i građevinskim poduhvatima širi uticaj u Evropi“.