Više hiljada ljudi prisustvuje sahrani Ratka Mladića u Beogradu. Tu crkveno opelo lično drži srpski patrijarh Porfirije i to za generala koji je umro na izdržavanju doživotne kazne zatvora u Hagu zbog genocida u Srebrenici i drugih ratnih zločina tokom raspada Jugoslavije.

Po svojoj želji, Mladić će počivati na Topčiderskom groblju pored svoje ćerke koja je još 1994. počinila samoubistvo.

Televizijski kanal Informer, istureno glasilo vlasti, uživo je izveštavao o „veličanstvenom ispraćaju“, ne pominjući ni rečju oko 8.000 bošnjačkih civila i zarobljenika koje su Mladićeve trupe masakrirale u Srebrenici.

No, predsednik Aleksandar Vučić nije bio na pogrebu, izgovarajući se ranije zakazanom posetom kolege iz Uzbekistana.

Vučić traži srednji put

Situacija je pikantna za Vučića. Po svemu sudeći, on će već ove sedmice raspisati vanredne parlamentarne izbore za 25. oktobar, kada postoje realne šanse da izgubi od Studentskog pokreta. Vučić će na izborima biti kandidat svoje Srpske napredne stranke za premijera.

Poznavaoci prilika kažu da je zato Vučić našao srednji put – Mladić nije sahranjen uz državne, već uz vojne počasti, a predsednik je pričao da država poštuje želje porodice i samo obezbeđuje dostojanstven pogreb.

„Zar je trebalo da zabranimo ljudima da se pojave, da zabranimo sahranu, pasja groblja da pravimo?“, odgovorio je na kritike iz Evropske unije. „Pasja groblja“ su izraz koji se u Srbiji koristi da opiše neobeležene grobnice „narodnih neprijatelja“ koje su jugoslovenski partizani streljali tokom i posle Drugog svetskog rata.

Vučić je lakonski reagovao i na činjenicu da je evropska komesarka Marta Kos otkazala posetu Beogradu, nazvavši njenu reakciju „glupom“. Slično odmahuje rukom i na druge kritike povodom glorifikacije Mladića.

Izbori i u Bosni i Hercegovini

Prema Dejanu Bursaću, politikologu iz Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, sve govori da je Vučić u panici pred izbore.

„Vučić mora da se hvata za razne slamke spasa – jedna od njih je i Mladićeva sahrana i kroz nju podsticanje nacionalizma kako bi se Vučić pokazao kao patriota, a svoje političke protivnike predstavio kao izdajnike“, rekao je Bursać za DW.

Kako kaže, mnogi Srbi i dalje osećaju duboko nezadovoljstvo gubicima u jugoslovenskim ratovima kao i time što za zločine nad Srbima uglavnom niko nije odgovarao. „Taj osećaj se sada podgreva i politički iskorišćava.“

Slično misli i Tanja Topić, politička analitičarka iz Banjaluke. „Politika ovde počiva na emocionalnom. To je oblast oko koje se građani mobilišu i zaboravljaju kako teško i loše žive jer dominira patriotski naboj“, kaže ona za DW.

U Bosni i Hercegovini su opšti izbori još ranije nego u Srbiji, već su zakazani za 4. oktobar. 

Studenti imaju druge teme

U Srbiji, Studentski pokret, zbir „plenuma“ pobunjenih studenata sa svih fakulteta, deluje bez lidera i vidljivih predstavnika. No sa svojih naloga na društvenim mrežama je izbegao da se izjašnjava o Mladiću, sahrani i zločinima.

Analitičari kažu da i Vučićeva partija i studentska lista – na kojoj treba da se nađu profesori, aktivisti i druge poznate ličnosti – predstavljaju takozvanu catch all opciju, u pokušaju da za sebe vežu što više birača. A u Srbiji to znači da ne smeju da ispuste ni glasove nacionalno usmerenih birača.

„Posebno jer će izbore, po svemu sudeći, odlučiti mala margina“, kaže Bursać. Studenti su, kaže, shvatili da je mnogim ljudima u Srbiji dovoljno zalagati se za pravnu državu, demokratiju i protiv sistemske korupcije.

Studentski protesti počeli su blokadama nastave nakon što je u novembru 2024. godine pala nadstrešnica sveže rekonstruirane železničke stanice u Novom Sadu, drugom najvećem gradu zemlje. Poginulo je šesnaest ljudi.

Iako su tužilaštva pokrenula više procesa, ispitujući i moguću korupciju u građevinskim poduhvatima, za sada nijedno suđenje nije počelo.

Jaka kontrola medija

U ispitivanja javnog mnjenja malo ko veruje, ali se može pretpostaviti da i vladajuća stranka i studenti mogu da računaju sa oko 40 odsto podrške. Podela je jasna – Vučić na većinsku podršku računa samo među penzionerima i slabo obrazovanima prema kojima i usmerava propagandu.

U toj atmosferi bi ključna mogla da bude uloga malih opozicionih partija, kao i stranaka etničkih manjina, poput mađarske, koje su do sada stajale uz Vučića.

Kritičari prebacuju predsedniku Srbije da petnaest godina vlada gvozdenom pesnicom uz široki nepotizam, socijalne poklone, kontrolu medija i manipulacije na izborima.

„Stranka još ima veliku podršku na osnovu velikog klijentelističkog sistema i kontrolom medija preko kojih utiču na stariju i ruralnu populaciju koja ne čuje drugu stranu, već živi pod medijskom presijom“, kaže politikolog Bursać.

Teme se brzo menjaju

Vlast ovako ili onako kontroliše veliku većinu televizija i njuz-portala koji često objavljuju iste tekstove. Ovih dana Informer uzima na zub svakog ko označi Mladića kao zločinca i opisuje ga kao „dežurnog mrzitelja Srba“ i „izdajnika“.

Doduše, u Srbiji, gde je predsednik Vučić samo tokom prošle godine zabeležio oko 400 televizijskih nastupa, teme se brzo menjaju. Do izbora krajem oktobra, Vučić će morati da smisli nešto drugo umesto Mladićeve sahrane.