Austrijski dnevnik Prese piše da su odnosi Srbije i Hrvatske „na novoj najnižoj tački“. „Situacija u narušenim brakovima uvek može da bude još gora. Koliko su ogorčenih protestnih nota ovog leta razmenili nekadašnji ratni neprijatelji Hrvatska i Srbija – to čak ni zabrinuti analitičari u Beogradu i Zagrebu više ne mogu da kažu. Srbija sa svojim provokacijama nikada neće ući u Evropsku uniju, zapretio je o vikendu ministar spoljnih poslova u tehničkoj vladi Hrvatske Miro Kovač. Razlog zbog kojeg je zagrmeo: srpsko pravosuđe je jednog Hrvata iz Osijeka uhapsilo jer ga je pomešalo sa čovekom istog imena koji je optužen za ratne zločine.“

„Hrvatska je najveća sramota za EU – odgovorio je šef srpske diplomatije Ivica Dačić. Hrvatska koja je rehabilitovala gotovo sve zločine fašističkih ustaša za vreme Drugog svetskog rata, nema moralno pravo da preti Srbiji, dodao je. Kovaču kanda smeta to što Beograd nikada neće dopustiti rehabilitaciju ustaša, besneo je Dačić: oni koji su ubijali Srbe u koncentracionim logorima, traže izvinjenje svojih žrtava: to je vrhunac cinizma.“

„Osetljiv odnos opterećuju ne samo pokušaji novajlije u EU Hrvatske da zbog nerešenih bilateralnih problema uspori srpski pristupni maraton ka EU, već i stalna predizborna kampanja u obe zemlje. Od hrvatskih predsedničkih izbora 2015, nacionalistički tonovi u toj jadranskoj državi ponovo imaju dobru prođu. Bilo da se radi o marševima ratnih veterana u ustaškim uniformama ili hiljadama ljudi koji na fudbalskim stadionima skandiraju ustaški pozdrav Za dom spremni! – ne samo Beograd, već i manjine u Hrvatskoj optužuju Zagreb da ublažava – i veliča – fašističku prošlost zemlje“, piše austrijski list Prese.

Hronika komšijskih zađevica

Švajcarski internet-dnevnik Tages vohe je objavio članak o Srbiji i Hrvatskoj pod naslovom „Pas i mačka na Balkanu – hronika jednog zbunjujućeg sukoba“. „Od pre godinu dana, međudržavni sukobi dve zemlje redovno eskaliraju. Ukoliko to ne razumete, možemo da Vas umirimo: ni većina ljudi u Hrvatskoj i Srbiji ih ne razume. Naš dopisnik za jugoistočnu Evropu je u cilju boljeg razumevanja napravio malu hroniku najnovijih zađevica.“

Hronika novinara Krste Lazarevića počinje septembrom 2015. i pojavom izbeglica. Posle kratkog opisa spora oko zatvaranje hrvatske granice i kamionskih kolona od 20 kilometara, on prenosi da su „izbeglice zbog tih svađa između Hrvatske i Srbije bile toliko zbunjene da im je bilo milije da što je brže moguće nastave put za Austriju, Nemačku ili Švedsku – ako treba, i mimo graničnih prelaza.“

Sledi prikaz hrvatske blokade, odnosno veta na pregovore sa EU o poglavljima o pravosudnom sistemu i osnovnim pravima te slobodi i bezbednosti, kao i da je za vreme konferencije o Zapadnom Balkanu održane početkom jula Hrvatska odustala od svoje blokade. „U međuvremenu se Velika Britanija opredelila za izlazak iz EU i postavlja se pitanje da li će EU u doglednoj budućnosti uopšte primati nove članove. Srpski premijer Vučić je još uvek ubeđen da će Srbija postati članica EU 2019. U Hrvatskoj smatraju da je to pusta želja“.

„Slika koja greje srca“ usledila je 20. juna 2016: „Hrvatska predsednica Kolinda Grabar-Kitarović je obukla lepu haljinu, a srpski premijer Aleksandar Vučić ne samo što je bio u dobrom odelu, već je koleginici doneo i cveće. Njih dvoje su se sreli u Erdutu, na mostu preko Dunava koji spaja Hrvatsku i Srbiju. Kao u dobrom ljubavnom filmu. Glupo je što se odnosi posle prvog randevua nisu poboljšali.“

Lazarević je potom oslikao period od 26. jula do 1. avgusta 2016, kada je za samo nedelju dana Beograd poslao tri protestne note Zagrebu: zbog rehabilitacije kardinala Stepinca, ukidanja presude Branimiru Glavašu, te zbog otkrivanja spomenika Miru Barešiću. Ali se navodi i da se u Srbiji pregovara o rehabilitaciji Milana Nedića, kao i da je pre dve godine četnički vođa Dragoljub Mihailović već rehabilitovan.

Sledi „29. juli 2016 – Srbi u Hrvatima vide najveće neprijatelje“: „Srpski dnevnik 'Danas' piše da gotovo 20 odsto Srba kao najvećeg neprijatelja vide susednu Hrvatsku. Tako su Hrvati najneomiljenija grupa u Srbiji. To nije loše postignuće; na kraju krajeva, ni Bosanci, ni Albanci nisu baš omiljeni. Rusi i Grci mogu da se raduju: oni su, prema anketi, najomiljeniji stranci u Srbiji.“

Kao „dan slavlja i tuge“ okarakterisan je 5. avgust 2016 – dan kada je obeležena godišnjica „Oluje“.

Četrnaesti avgust 2016. je bio dan koji je obeležio „spor oko jezika“ u Vukovaru: „Tamo su Srbi velika etnička grupa i prema pravu EU imaju pravo na upotrebu svog jezika. Glavna razlika između srpskog i hrvatskog je u tome što Srbi pišu ćiriličnim, a Hrvati latiničnim pismom. Hrvatski ministar unutrašnjih poslova Vlado Orepić zastupa stav da je srpska manjina veštački naduvala svoju brojnost pogrešnim adresama, i hoće da zabrani upotrebu srpskog jezika u Vukovaru. Srpski ministar rada Aleksandar Vulin je na to izneo poređenje sa nacistima i optužio hrvatsku stranu da hoće da uvede rasističke zakone.“

Usledio je „18. avgust 2016: košarka“. Na olimpijskoj utakmici Srbije protiv Hrvatske ponovo se pokazuje da su u pitanju dva naroda koja ne mogu biti različitija.

„Na sledeće poglavlje u komšijskom sporu neće morati dugo da se čeka“, zaključuje Krsto Lazarević u tekstu koji je objavio dnevnik Tages vohe.

Kako srpski mediji broje medalje

A novinska agencija DPA je objavila tekst svog novinara Tomasa Braja o načinu na koji srpski mediji broje medalje koje su srpski sportisti osvojili u Riju. „Srbija je na Olimpijskim igrama tek na 32. mestu po broju osvojenih medalja. Ali, mediji ove balkanske zemlje su toliko oduševljeni da ulepšavaju taj rezultat“. Braj citira naslov iz Kurira: „Srbija je pobednica Olimpijskih igara“ a „bulevarski list Informer objašnjava svojim čitaocima: Rio je Srbija – i piše o istorijskom uspehu“. „Srbi su jači od Amerikanaca i Rusa, izračunale su ove novine. Jer, 103 srpska takmičara su osvojila 54 medalje. Tako veliki broj je moguć samo kada se, na primer, zlatna medalja za vaterpoliste uračuna 13 puta. U svakom slučaju, listovi su iznašli da je stopa uspeha domaćih sportista 52 odsto. U poređenju s tim, Amerikanci imaju samo 47 odsto (555 sportista sa 262 medalje), a Rusi mršavih 39 odsto (282 sportiste, a 110 medalja).“

„Da ne bi ugrozile ovaj način računanja, novine – osim vladinog lista Politika – nisu objavile listu zemalja sa osvojenim medaljama. Jer, on pruža sasvim drukčiju sliku“, piše između ostalog agencija DPA.