Sunce sija, ljudi idu u kupovinu ili u šetnju, tramvaji, autobusi, taksisti i privatni automobili – voze. Konflikt sa susednom zemljom Kosovom u glavnom gradu Srbije Beogradu uglavnom se ne oseća. „Ništa se neće desiti“, kaže za DW 30-godišnja Svetlana koja se upravo vratila sa godišnjeg odmora na hrvatskoj obali: „Političari na Balkanu već više od 20 godina to stalno rade: malo provociraju, a onda smiruju stvar pre nego što postane stvarno opasno kao 1999“.

U poslednjoj godini 20. veka, tadašnji srpski vlastodržac Slobodan Milošević je doveo do eskalacije konflikt između srpske države i albanske većine – oko 90 odsto stanovništva – u pokrajini Kosovo koja je tada pripadala Srbiji. Srpske snage bezbednosti su vršile masakre i proterale stotine hiljada onih koji nisu Srbi, kao što su to već činile od 1991. do 1995. u Hrvatskoj i od 1992. do 1995. u Bosni i Hercegovini. Da bi sprečio još gore stvari, severnoatlantski odbrambeni savez NATO se umešao i oterao srpsku policiju i vojsku sa Kosova.

Situacija je napeta

Sa snagama bezbednosti, i mnogi srpski civili su napustili region. Usledila je nepuna decenija tokom koje je Kosovo bilo pod upravom Ujedinjenih nacija. Uz to se od rata 1999. U zemlji nalaze jake zaštitne snage NATO. No, njima nije uspelo da odbrane preostalu srpsku manjinu kada su razjareni Albanci 2004. napali srpska naselja, crkve i kulturne ustanove. Mnogi Srbi su i tada napustili Kosovo.

Godine 2008, parlament u glavnom gradu Prištini je bivšu srpsku pokrajinu proglasio za nezavisnu. No, preostala srpska manjina – oko pet odsto stanovništva – bojkotovala je glasanje. Na Severu Kosova, gde Srbi čine većinu, kosovska država je i danas de facto bez uticaja. A najveći broj stanovnika srpskih „enklava“ na jugu zemlje napušta svoja naselja samo pod zaštitom NATO.

„Kosovo je deo Srbije“

„Kosovo? To je daleko“, odgovara kelner u restoranu u centru grada na pitanje reportera DW. Ne, on ne veruje da će ponovo doći do eskalacije između srpske države i bivše pokrajine. Ali, nikad se ne zna. „Albanci tlače naše sunarodnike na Kosovu“, dodaje on. „Jasno je da će ovi da se brane. I jasno je da moramo da ih podržimo, to su naposletku Srbi kao i mi. A Kosovo jeste, i ostaje, deo Srbije.“

Tako to vidi i Aleksandar Vučić, tokom devedesetih srpski ultranacionalista i ministar za vreme Slobodana Miloševića, od 2008. rukovodeći član nacionalnokonzervativne Srpske napredne stranke SNS i od 2017. predsednik Srbije. „Režim u Prištini“ – misli se na izabranu vladu Kosova premijera Aljbina Kurtuija – odlučio je da kosovskim Srbima „nameće stvari koje nema pravo da im nameće“.

Kako ti meni…

Srbija ne priznaje putne isprave i registarske tablice Kosova. Kosovski putnici koji ulaze u Srbiju moraju da izvade privremene papire i da pokriju na svojim vozilima sve oznake Republike Kosova. Od 2021. na isti način moraju i srpske oznake da se pokriju pri ulasku na Kosovo. To kosovska vlada zove „reciprocitet“.

Aktuelan spor je počeo krajem juna 2022, najavom Kurtijeve vlade da će recipročnost biti primenjena i na srpske isprave, kao i da će vlasnici automobila na Severu Kosova kojim dominiraju Srbi svoje srpske registarske tablice morati da zamene kosovskim. Vlasnicima automobila koji to odbiju, prema srpskim navodima, preti zaplena vozila. Iz protesta zbog te mere, kosovski Srbi su 31. jula postavili barikade na različite granične prelaze.

Saveznik: Rusija

„Jesam malo nervozna“, kaže za DW prodavačica voća na beogradskoj Kalenićevoj pijaci. „Kod nas je od 1999. mirno – ali u Ukrajini već mesecima imamo rat i ko zna hoće li se on proširiti i do nas“. Na pitanje: kako će to funkcionisati kada znamo kolika je udaljenost između Kosova, Srbije i Ukrajine i Rusije te i činjenicu da samo na Kosovu ima 4000 vojnika NATO, kao i da su sve susedne zemlje Srbije osim Bosne i Hercegovine članice tog odbrambenog saveza, žena je zbunjeno pogledala, a onda rekla: „Rusija je uvek bila naš saveznik i sigurno će nam i ovaj put pomoći“.

Izgleda da to tako vide i važni funkcioneri srpske vladajuće stranke SNS. Neki među njima otvoreno pokazuju simpatije za ruski napadački rat protiv Ukrajine. Poslanik SNS Vladimir Đukanović je 31. jula 2022. Upotrebio i termin „denacifikacija“ u vezi sa vladom Republike Kosova. „Denacifikacija“ Ukrajine je jedan od proklamovanih ratnih ciljeva Rusije.

Da li se prodavačica na Kalenićevoj pijaci zbog situacije na granici sa Kosovom boji novog rata na Balkanu? „Ako smo nešto naučili u proteklih 30 godina“, kaže, „onda je to: uvek imamo razloga za strah“.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.