„Srbija sa leđima uza zid“ – naslov je teksta objavljenog u švajcarskom dnevniku Noje cirher cajtung (Cirih). U članku se objašnjava kako specijalan „finansijskopolitički reformski program treba da spreči ekonomski kolaps ove balkanske zemlje“: „Medijska potraga za sledećim državnim bankrotom se najčešće ograničava na zemlje EU, jer u tom slučaju stupa na scenu evropska solidarnost. Ali, i u čekaonici EU može se naći pokoji vrlo krhki pacijent. Primer Srbija: ova zemlja koja je 2012. postala kandidat za prijem u EU finansijski je priterana leđima uza zid. Pri tome niko ne može da optuži njenu vladu da ulepšano prikazuje stanje stvari. Naprotiv: alarmističkim rečnikom se upozorava na opasnost od državnog bankrota, što na unutrašnjem planu treba da pojača svest o neophodnosti reformi, ali istovremeno podiže troškove refinansiranja.“

List dalje navodi da „okvirni ekonosmki podaci govore jasnim jezikom: Tako bi budžetski deficit Srbije 2013. godine, prema proračunima MMF, mogao da iznosi 7,5% bruto društvenog proizvoda, što bi bilo dvostruko više od ciljne vrednosti (3%). Zakon ograničava državni dug na 45% BDP, no, donošenje i sprovođenje zakona su u Srbiji dva kruga koja se vrlo malo poklapaju – tako da se dug popeo na više od 60% BDP a do 2017. bi, prema prognozama vlade, mogao da naraste i do 75% BDP (…) Terapija je svakako neophodna, a za nju je zadužen Lazar Krstić koji je sa 29 godina postao ministar finansija…“ Posle iznošenja brojki o platama državnih službenika i procena o broju tih službenika, uz podatak da ni ministar Krstić nije znao da kaže koliko ih ima, list piše kako je Srbija, tražeći investitore, otvorena i prema istoku:

„Srbiju vežu sve tešnje veze sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, čija je aviokompanija Etidah ervejz u Avgustu preuzela 49% gubitaškog JAT-a. Tako su trenutno u toku pregovori o kreditu od milijardu američkih dolara, koji bi Emirati dali Srbiji uz navodno veoma povoljne kamate. Iza velikodušnosti arapskih kreditora, posmatrači vide i stratešku zainteresovanost za srpske proizvodne kapacitete u oblasti oružja.“

Jedan drugi list koji izlazi van Nemačke, austrijski dnevnik Di prese (Beč), bavi se temom državljanstva EU za građane „trećih zemalja“ i u naslovu svog teksta postavlja pitanje da li Unija sada treba da očekuje „legije novih državljana?“ zbog toga što bi „Hrvatska, Rumunija i Bugarska“ mogle da počnu sa masovnim dodeljivanjem svojih državljanstava. „Evropska unija bi u dogledno vreme mogla da doživi nagli porast broja svojih građana. Više država članica je u stanju da osobama iz trećih zemalja dodeli državljanstvo. Hrvatska, 28. i tako i najmlađi član EU, kao i Bugarska i Rumunija, pruža olakšice u dobijanju državljanstva određenim grupama iz trećih zemalja, koje žive van njenih granica i sa kojima postoje zajedničke kulturne, jezičke, etničke ili istorijske elemente.“

„Procenjuje se da postoje milioni potencijalnih kandidata za državljanstvo. Potencijal za masovno sticanje državljanstva postoji, kaže i Karin Traunmiler sa Instituta za Evropsko i međunarodno pravo na bečkom univerzitetu, i dodaje da su kandidati za državljanstvo zapravo ekonomske izbeglice, ljudi koji hoće državljanstvo iz ekonomskh razloga. (…) Brojke su impozantne. Tako neki izvori govore o milion i po građana Republike Moldavije koji bi mogli da dobiju rumunsko državljanstvo. I mnogi Ukrajinci iz Južne Bukovine i Severne Besarabije bi mogli da se zainteresuju za rumunsko državljanstvo koje novim građanima automatski donosi slobodu kretanja i zapošljavanja.“

Autor članka piše da je „neizvesno“ da li bi druge države članice EU mogle da „zategnu“ svoje granice ukoliko dođe do masovnog porasta broja državljana Hrvatske, Rumunije i Bugarske. On podseća da su „odredbe koje omogućavaju sticanje državljanstva postojale uglavnom još u vreme pristupa tih zemalja EU“ te da tada „nisu dogovarana nikakva ograničenja – pa ni u formi brojke čije prekoračenje bi značilo obavezu uvođenja neophodnih mera…“

Pripremio: Saša Bojić
Odg. urednik: Ivan Đerković