Tek nakon treće sednice Saveta za nacionalnu bezbednost Srbije, predsednik Aleksandar Vučić saopštio je zvanični stav države o ukrajinskoj krizi. Ključne poruke su bile to da Srbija „smatra pogrešnim kršenje teritorijalnog integriteta bilo koje zemlje, pa i Ukrajine“.

Kada je reč o sankcijama Rusiji, na šta je Evropska unija pozvala i kandidate za članstvo, ističe se da će se „Srbija prilikom razmatranja potrebe da se uvedu sankcije, uključujući i Rusiju, voditi isključivo svojim interesima. Srbija je osetila sankcije i smatra da joj nije u interesu da uvodi sankcije bilo kojoj državi“.

Tako je prekinuto ćutanje i svojevrsna Vučićeva kupovina vremena, zbog koje je Srbija ostala poslednja država Evrope koja se izjasnila o ukrajinskoj krizi.

U tom stavu nigde se eksplicitno ne pominje ruski napad, niti se osuđuje ta invazija. Sve je svedeno na formulaciju da je pogrešno kršenje teritorijalnog integriteta Ukrajine.

„Negativan poen“ u Evropi

„Ovaj stav je maksimum, koji je Srbija inače izrazila i nakon aneksije Krima 2014 godine“, kaže za DW spoljnopolitički komentator Boško Jakšić. „Ali, ostavlja loš utisak i ugrožava evropski put Srbije to što nije bilo snage da se osudi ruska agresija na Ukrajinu, već je upotrebljena blaga formulacija da je pogrešno kršenje teritorijalnog integriteta Ukrajine, što nije jasna i nedvosmislena osuda.“

Aleksandar Vučić je više puta napomenuo da je doživeo velike i neskrivene pritiske, i da Srbija želi u EU, ali da neće srljati u neprijateljstva zato što to neko hoće. Osnovni problem je sada kako će srpski stav biti ocenjen u zapadnim prestonicama.

U petak je više nemačkih političara, uključujući i šefa spoljnopolitičkog odbora Bundestaga Mihaela Rota, pozvalo Srbiju da jasno osudi ruski napad. „Ekvidistanca nije opcija, predsedniče Vučiću! Srbija sada mora da se jasno opredeli“, napisao je socijaldemokratski političar na Tviteru.

Boško Jakšić smatra da je „prošlo vreme Angele Merkel“ kada bi se neodlučnost čitala blagonaklono. „Mislim da će ovo biti ubeleženo Vučiću i Srbiji kao negativan poen. Imala je priliku da se ovim povodom približi EU, nije je iskoristila, i videćemo koju cenu će zbog toga plaćati.“

Novo trik pitanje za opoziciju?

Kada je reč o sankcijama Rusiji, Aleksandar Vučić je pokušao da akrobatski skrene temu, rekavši da je predsednik Srbije još samo nekoliko dana. „Imaćete priliku da glasate za nekog drugog ko će odmah uvesti sankcije Rusiji“, rekao je Vučić, i tako i ovo pitanje postavio u centar predizborne kampanje.

Moguće je očekivati da će ovo biti dodatno trik-pitanje za opozicione kandidate u predstojećoj kampanji, pored Kosova, NATO i Srebrenice. 

„Činjenica je da je Srbija sebe dovela u izuzetnu energetsku zavisnost od Rusije i da nema mnogo izbora. Taj deo oko sankcija deluje najracionalnije i najuverljivije od svega što smo čuli“, kaže Jakšić za DW.

Opozicioni kandidat za predsednika Zdravko Ponoš u izjavi za DW kaže da „Srbija treba pre svega da insistira na poštovanju međunarodnog prave jer je prošla kroz traumu 1999. i nalet priznanja jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova“.

„Doživeli smo i traumu bombardovanja civilnih ciljeva, rušenja mostova, gađanja zgrade RTS-a, i videli smo klaster-bombe.... ako iko to razume, mi razumemo, i treba da pozivamo na mirno rešavanje sukoba“, dodao je Ponoš.

Kaže da sankcije načelno odbija: „Sa sankcijama smo takođe imali traumatično iskustvo devedesetih. One su navodno bile fokusirane obaranje režima Slobodana Miloševića, a pogodile su narod jer cenu sankcija uvek plaća obično stanovništvo.“

Opozicija različito reagovala

Dok u Stranci slobode i pravde saopštavaju da Srbija „treba da podrži teritorijalni integritet i suverenitete Ukrajine, kao i svake druge članice UN“, predsednik Demokratske stranke Zoran Lutovac je na Tviteru napisao: „Osuđujemo flagrantno kršenje Međunarodnog prava i solidarišemo se sa građanima Ukrajine.“

Lider SDS Boris Tadić izjavio je „da je Rusija izvršila agresiju na Ukrajinu. Srbija ne može da podrži priznanje Donjecka i Luganjska, jer je to suprotno njenim interesima zbog Kosova i Metohije.“

Koalicija „Moramo“, koju čine Ne davimo Beograd, Akcija Nebojše Zelenovića, te Ekološki ustanak, izrazila je solidarnost sa građanima Ukrajine i apelovala na zaustavljanje vojne intervencije.

Predsednik Socijalističke partije Srbije Ivica Dačić ocenio je za RTS „da se Srbija ne sme pridružiti raznim osudama i sankcijama Rusiji, jer zemlje koje traže to od Srbije nisu pomogle 1999. godine kada je Srbija bombardovana“.

Miloš Jovanović iz Koalicije NADA se založio za slično, dok je koalicija oko Dveri zatražila od predsednika Srbije da nikako ne podlegne pritiscima i uvede sankcije Rusiji.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.