Politička situacija na Kosovu koje očekuju vanredni izbori komplikuje i dijalog sa Beogradom, kaže Suzane Šic, poverenica nemačkog Ministarstva spoljnih poslova za odnose sa zemljama Zapadnog Balkana.

„Ipak, od leta je bilo nekoliko sastanaka na političkom nivou, a pre svega na nivou stručnjaka, u koje su, kako čujemo, obe strane bile konstruktivno uključene“, kaže Šic za DW.

Ona kao „ključno“ navodi da dijalog treba da dovede do sveobuhvatnog sporazuma koji je „politički sprovodiv u obe države“. „To omogućava Srbiji i Kosovu perspektivu pridruživanja EU i doprinosi regionalnoj stabilnosti.“

Kako navodi nemačka diplomatkinja, interes Srbije bi trebalo da bude napredak u razgovorima sa Prištinom u okviru „sopstvenih pregovora o pristupanju EU“.

„Znamo da to nije lako, ali verujem da i Srbija prepoznaje da se nezavisnost Kosova više ne može poništiti. Takođe, ne bi trebalo da zaboravimo da će u SAD od 20. januara postojati druga administracija što će sigurno dati pregovorima novi zamah“, kaže Suzane Šic.

Ona za DW navodi i da razmena teritorija o kojoj se jedno vreme pričalo „nije na dnevnom redu“.

Pozitivni signali iz Crne Gore

Na pitanje o očekivanjima od nove Vlade u Crnoj Gori i premijera Zdravka Krivokapića, Šic kaže da „treba pozdraviti što je novi premijer pokazao privrženost integraciji u EU i članstvu u NATO, a nije doveo u pitanje ni priznanje Kosova“.

„Sada očekujemo da Crna Gora, koja je do sada bila vodeća u pregovorima sa EU, nastavi proces reformi. Ovde je važno meriti novu vladu u odnosu na konkretne rezultate.“

Na pitanje kako vidi Bosnu i Hercegovinu četvrt veka od Dejtonskog sporazuma, Šic kaže da zemlja jeste zaostala u procesu približavanja EU, ali da se vide i napreci. „Dvadeset i pet godina nakon Dejtona u suštini donosimo pozitivan zaključak, jer smo takođe postigli 25 godina stabilnosti.“

Borba protiv korupcije

Ona je godinu na izmaku i predsedavanje Nemačke Evropskom unijom ocenila kao „polupunu čašu“ kad je u pitanju integracija Zapadnog Balkana.

 „U godini koja se bliži kraju bilo je važno da Zapadni Balkan imamo u vrhu agende EU i da naše politike pokažu da je integracija zapadnog Balkana u EU strateški cilj. I u sledećoj godini ćemo aktivno nastaviti da vodimo takvu politiku“, kaže Šic, koja je do prošle godine bila nemačka ambasadorka u Albaniji.

Ova diplomatkinja najavljuje nastavak takozvanog Berlinskog procesa i regionalnog dijaloga sa mladima.

Na pitanje kako zadržati mlade koji se odseljavaju iz zemalja regiona, Šic podseća da se manjak vladavine zakona i korupcija često navode kao razlog za odlazak te da će i dalje pozivati vlade da se bore protiv toga

„Postoje i drugi elementi, na primer pitanja o obrazovnom sistemu i borbi protiv nezaposlenosti. Važno je stvoriti uslove u samim zemljama da tamošnjim ljudima damo perspektivu, za njih i njihove porodice“, zaključuje Suzane Šic.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android