Vlast u Srbiji kao da mnogo ne zabrinjava manifestacija nezadovoljstva građana na ulicama. Ponavlja se situacija koja je bila prisutna i tokom prethodnih ciklusa protesta, kada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavljivao kako mogu slobodno da se okupljaju i šetaju koliko god žele, samo da ne uništavaju ništa oko sebe.

Kao slikovit primer takvog odnosa može se videti i najnovija izjava vlasnika Pink televizije Željka Mitrovića kako će – iako je najavio da će ga ukinuti na zahtev predsednika Srbije – nastaviti s emitovanjem rijalitija „Zadruga“, jer za to nema nikakvih zakonskih prepreka.

-pročitajte još: Protesti u Srbiji: „Svaki autokrata ima rok trajanja“

Prkosan stav vlasti izgleda da je bio signal i delu opozicije koja podržava proteste da najave radikalizaciju građanskog okupljana i proširenje protesta na više mesta u Srbiji. U praksi bi to trebalo da znači, kako obaveštavaju iz opozicije, proteste slične onima koji su bili protiv Rio Tinta.

Proširenje protesta

Vlast u Srbiji očigledno nema nameru da ispuni ništa od zahteva protesta i lideri opozicije zato ističu da će uz pomoć protesta nasilje stati – ili će Srbija stati. Protesti će se stoga ove subote 17. juna, pored Beograda, održati i u Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu.

Kako za DW primećuje Dragan Popović, direktor Centra za praktičnu politiku, kaže da su „protesti u Srbiji još uvek u toku, i da je teško govoriti o njihovim dometima“, ali je, kaže, „najveći uspeh do sada odlučnost ljudi da stanu iza tih zahteva“.

Radikalizacija je pri tom mač sa dve oštrice, kaže Popović. „Veliki broj ljudi izlazi na ulice poštujući činjenicu da su to mirni protesti. Trebalo bi zato izbegavati reč radikalizacija, ali sigurno je da se mora osmisliti nešto novo što će jednostavno da korenspondira s razvojem situacije“, smatra naš sagovornik.

Vučić je jako uzdrman

Protesti imaju veliki energetski potencijal, primećuje novinar Đorđe Vlajić, „ali mislim da su ti protesti dosta osetljivi. Ne znam, naime, ukoliko opozicija potpuno preuzme proteste, koliko će u tom slučaju građani želeti da se svrstavaju uz određene političare i njihove poruke i namere.“

Kada je reč o širenju protesta, Đorđe Vlajić u izjavi za DW skreće pažnju da su se „protesti već proširili i na druga mesta u Srbiji. To pokazuje da se otpor građana širi. Ali, deo građana zaista pokazuje nezadovoljstvo što je to previše mirno i što taj pritisak nije radikalniji. S druge strane ima i onih koji nisu za oštre sukobe s vlastima. Vučić s treće strane pokušava da sukobi građane među sobom i da pri tome satanizuje opoziciju. Kao konačni rezultat imamo činjenicu da je Vučić jako uzdrman ovim protestima i on će nekako morati da odgovori na ono što građani traže“, ističe Vlajić.

Dragan Popović ipak smatra da „vlast prikriva strah tom glumljenom odlučnošću. Zato je i porastao nivo nasilja, jer je to oduvek deo radikalske politike. Suočili su se s nečim s čim ne znaju šta da rade. Toliko veliko i evidentno nezadovoljstvo i upornost ljudi njih navodi da posegnu za antidemokratskim sredstvima“, upozorava Popović.

Sukob dve volje

Mislim da vlasti neće učiniti nijedan ustupak, kaže Đorđe Vlajić, ali i dodaje da „što duže ovi protesti budu trajali, vlast će biti sve slabija, a pritisak sve veći. Zato oni sada imaju nameru da obeshrabre građane, da im pokažu da je to uzaludno i da ih nateraju da odustanu od protesta. To je sada sukob dve volje: volje građana da pokažu nezadovoljstvo i zatraže da se nešto menja, i vlasti koja želi da konzervira sadašnju situaciju“, napominje Vlajić.

Aleksandar Vučić proteste pokušava da razvodni pre svega najavama vanrednih izbora, istovremeno nudeći opoziciji nekakav dijalog. Međutim, obe stvari se plasiraju u javnost kao potpuno neobavezne i nezvanične informacije, jer niti opozicija dobija nekakav zvaničan poziv na dijalog, niti se izbori bar za sada ozbiljno razmatraju. Sve je ostalo na nekim maglovitim ponudama sa Vučićevih javnih nastupa i, kako kaže Dragan Popović, „taj poziv na dijalog pre svega nije iskren“.

„On dolazi od ljudi koji već deset godina tendenciozno uništavaju i samu mogućnost dijaloga u zemlji. Čak i ako bi bilo nekog dijaloga, očekivao bih da oni budu uz neke međunarodne posrednike, jer je teško očekivati bilo kakve rezultate dijaloga koje će organizovati sama vlast. Što se tiče izbora, mislim da su ovog puta pročitani, da to neće proći i da niko osim njega neće izaći na te izbore, ukoliko se ne ispune barem neki zahtevi protesta“, kaže Popović za DW.

Spoljni i unutrašnji pritisak

Najava izbora je više pretnja opoziciji nego što je to realno, ocenjuje Đorđe Vlajić. „Aleksandar Vučić je sada i pod pritiskom da završi neke stvari oko Kosova, a izbori su samo dalje odlaganje te priče. To je nova doza pritiska. Najavljeno podmićivanje građana je samo njegov pokušaj da nekako oslabi ovaj unutrašnji pritisak na sebe. Ponuda dijaloga je ono što se u šahu zove otrovna figura na tabli i pokušaj podele opozicije, što bi na kraju trebalo da razvodni proteste i izbegne ispunjenje zahteva sa protesta“, zaključuje Đorđe Vlajić.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.