Ulice niške Beograd male obično vrve od ljudi. Ovih dana pak tuda promiču mahom deca sa školskim rančevima i pokoji roditelj koji ih prati u školu.

Preko glavne saobraćajnice koja vodi ka srcu Niša nalazi se osnovna škola „Vuk Karadžić“ koju mnogi ovde nazivaju „romskom školom“. Čak 97 odsto učenika su Romi.

Ajša Alić je, kao pedagoška asistentkinja ove škole, nekada išla od kuće do kuće u svojoj Beograd mali i proveravala da li ima dece koja nisu upisana u školu na vreme. Danas je zadovoljna što to više ne mora da radi.

„Ponosna sam jer iz ove škole najveći broj romske dece upiše srednje škole i nastavlja dalje“, kaže Alić za DW.

„Dečaci češće upisuju trogodišnju stručnu školu, a devojčice četvorogodišnju, ali ove godine su nam svi osmaci otišli dalje“, ponosna je Ajša.

Ona dodaje da u mahali maltene više i nema ranih brakova. I oni su bili jedan od razloga što mnoge devojčice nisu išle u školu. 

Dve slike jedne mahale

Štošta se promenilo ovde. Škola danas ima samo 36 đaka prvaka u jednom odeljenju – ranije su bila tri. Kako kaže naša sagovornica, natalitet je u mahali znatno opao.

Preko Nišave, isto romska mahala. Ali različita slika. Ulice pune ljudi i dece. Deca školskog uzrasta sa rančevima na leđima ovde su ređa slika. Češća su ona deca koja na zaprežnim vozilima sa očevima idu da prodaju sekundarnu sirovinu.

Dejan iz ove mahale drži bebu u rukama. Kaže, to mu je 22. unuče. Ima petoro dece od 17 do 33 godine. Nijedno nije išlo u školu.

Upravo to je realna slika u Srbiji, upozoravaju iz Fondacije Centar za demokratiju. Prema njihovoj analizi, čak sedam odsto dece u Srbiji ne bude upisano u osnovnu školu, iako je osnovno obrazovanje obavezno.

„U 49 opština u Srbiji je udeo dece koji je isključen iz osnovnog obrazovanja preko deset odsto“, kaže univerzitetska profesorka u penziji Ksenija Petovar, članica upravnog odbora Fondacije.

„Tom broju treba dodati i decu upisanu u školu koja tokom 'obaveznog obrazovanja' iz različitih razloga napuštaju školovanje. Drugim rečima, u Srbiji treba očekivati povećanje udela odraslih građana bez završene osnovne škole“, smatra Petovar.

Na dnu liste su niška opština Palilula gde čak 30 odsto dece ne bude upisano u školu. U severnobanatskim opštinama Adi i Senti preko 20 odsto dece ne krene u školu.

Petovar objašnjava da nisu samo romska deca uskraćena, iako su najbrojnija. Dodaje da je jedan od razloga nepostojanje železnice i nedostupnost javnog prevoza u brojnim opštinama.

„To ne zanima ni Ministarstvo obrazovanja, ni Ministarstvo za ljudska i manjinska prava“, kaže naša sagovornica.

Mere dobre, ali sa značajnim rupama

Prema podacima Ministarstva prosvete, u ovoj školskoj godini osnovnu školu je upisao 2.451 učenik romske nacionalnosti. U Ministarstvu računaju da osnovnu školu upisuje 85 odsto romske dece u Srbiji. Nešto više od polovine njih potom upiše u srednju školu.

Osman Balić iz Lige Roma smatra da su ovi rezultati ohrabrujući, ali da i dalje postoje rupe u tom sistemu.

Jedna je nedostupnost predškolskog obrazovanja za Rome. Vrtići su prepuni, u njima nema dovoljno mesta, a deci romske nacionalnosti bi, kaže, bilo potrebno da dve godine pred prvi razred krenu u predškolsko kao deo navikavanja i socijalizacije.

„Da imate dovoljan kapacitet u predškolskim ustanovama, deca bi bila u predškolskom boravku, a ne na kolima da sakupljaju sekundarne sirovine sa roditeljima“, smatra Balić.

„Druga rak rana je zapošljavanje“, kaže naš sagovornik. „Broj zaposlenih Roma u državnoj i javnoj upravi je i dalje zanemarljiv, on se i dalje kreće na nivou 0,001 odsto“, kaže Balić. I to iako ima hiljade visoko obrazovanih Roma.

„To je opet hendikep društva, zato što su sve te porodice u najboljim godinama napustile ovu zemlju kao racionalan odgovor na to što se obrazovanje u Srbiji još uvek smatra kao referenca za udaju, a kod nas Roma i da bi smo dokazali da nismo mentalno retardirana nacija“, zaključuje Balić.

I Ajša Alić iz škole „Vuk Karadžić“ zna za te primere. „Sećam se, krenem na posao, a usput vidim upisanog predškolca u kanti za đubre. Izvadim ga iz kante, odvedem kući, operem ga, uzmem od mog sina neku garderobu, uzmem ga za rukicu i odvedem u školu“, kaže Alić i dodaje:

„Danas to dete radi u Centru za socijalni rad kao prevodilac našim ljudima – u Berlinu.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.