Bilo je 17:56 u sredu kada su smetlari istovarili kontejnere u narandžasti kamion kod osnovne škole „Vladislav Ribnikar“ i otišli svojim putem. Pre toga, policijska traka držala je podalje tridesetak novinarskih ekipa i pokojeg radoznalca.

Osim toga što se smeće mora odneti i ovakvim danima, ništa nije bilo normalno u tom vračarskom kvartu.

Pred školom, za koju kažu da se broji u bolje u gradu, gorele su sveće i množili se beli ljiljani. Roditelji su dovodili decu. Bilo je i učenika te škole koja je u sredu ostala bez osmoro đaka i radnika obezbeđenja.

„Neka od te dece su mi dolazila u kuću, družeći se sa mojim sinom“, priča nam jedan otac. „Mom detetu sam prvo dao lek za smirenje i pustio ga da spava. Tek kad sam ga uzeo iz škole i vratio se, i ja sam počeo da drhtim.“

U dahu kaže da je u školi znalo da bude problema, i da nisu rešavani na najbolji način.

Kosta K. (13) je u sredu ujutru u školu došao sa rancem u kojem su bili oružje, municija i molotovljevi kokteli, počinio je masakr i potom pozvao i sačekao policiju. I sam je ranije navodno bio žrtva maltretiranja nakon čega je promenio odeljenje i smenu.

„Deca kažu da je bio miran, dobar učenik. Stvarno mi se čini da je ovo za njega bilo kao da je u nekoj krimi-seriji, recimo ’Južnom vetru’“, priča taj otac.

On nije jedini koji se dao u potragu za motivima zločina koji je, prema policiji, brižno planiran i skiciran, sa sve listom za odstrel. Jedna devojčica ispričala je ocu kako ju je napadač pogledao u oči, a onda ipak u nju nije pucao.

„Kao u igrici“

Amok kakav je počinio učenik sedmog razreda nikad do sada nije viđen u Srbiji. Ubijeni su radnik obezbeđenja škole, sedam devojčica i dečak. Šestoro je povređenih, od kojih je jedna devojčica još u životnoj opasnosti sa prostrelnim ranama na glavi.

K. je prebačen na neuropsihijatriju, a potom predat na staranje Centru za socijalni rad. Prema različitim izvorima, bio je sasvim miran i izjavu je davao staloženo.

Na popodnevnoj konferenciji za novinare je predsednik Aleksandar Vučić po običaju hteo da ostavi utisak vanredno dobro informisanog čoveka. Iznosio je detalje iz medicinskog kartona napadača, pričao o primanjima njegovih roditelja, što su neki mediji odbili da prenesu.

„Po šemi koju je nacrtao dečak, vidite da je igrao neku vrstu igrice“, rekao je Vučić. „U tim igricama, oni imaju više života.“

Iz predsednikovih reči nastao je utisak da K. dolazi iz dobro situirane porodice, da je povučen i drugačiji dečak, odlikaš, ali bez mnogo drugova. S ocem, čije je legalno prijavljeno oružje koristio u napadu i koji je priveden, navodno je vežbao gađanje u streljani.

Šef beogradske policije Veselin Milić opisao je za RTS da je dečak policajcima rekao da se osećao ignorisano, da je bio izopšten iz komunikacije ili igre na odmorima ili ekskurzijama, te da ga je to navelo na nedelo.

-pročitajte još: Masovna ubistva: lako dostupno oružje ili mentalna bolest?

„Ko je kriv?“

Mediji su u sredu – baš na dan slobode štampe – prevazišli sebe u objavljivanju informacija koje cure iz istrage i bolnica, i pravljenju spektakla od tragedije. I na društvenim mrežama se nadigao talas spekulacija o motivima masakra, te o tome „ko je kriv“.

U rano popodne, pred Ministarstvom prosvete stajao je Vojislav Ostojić, neumorno duvajući u pištaljku u znak protesta. Kaže, došao je kao građanin, i rešio da protestuje, pa makar i sam.

„Prekipelo mi je sve, a manifestovalo se ovim činom danas. U svakoj civilizovanoj zemlji bi ministar prosvete još jutros podneo ostavku“, rekao je Ostojić za DW.

„Dešava se ovo svuda u svetu, ali ovde smo zatrpani raznoraznim sadržajima koji mogu da podstaknu ovakvo ponašanje – rijaliti s nasiljem, cela propaganda.“

Ministar prosvete Branko Ružić je pak okrivio „kancerogeni“ uticaj video-igrica i „takozvanih zapadnih vrednosti“, ne objasnivši na šta misli. Njegov prethodnik Mladen Šarčević optužio je roditelje Koste K.

Drugde se spekulisalo o uticaju „atmosfere nasilja“ koju proizvodi vlast, o programima različitih televizija, o TikToku, zapadnoj pop-kulturi, muralima ratnim zločincima, sektama i čemu sve ne.

Velika potreba za objašnjenjem

„Tragedija je velika. Ljudi su izbezumljeni od tuge i užasa, jer smo svi mogli da se nađemo u situaciji da budemo žrtve ili svedoci. Čovek pokušava sebi da objasni razloge, kako bi se bar malo smirio, a onda se, među razlozima, traže i krivci“, kaže za DW sociolog Jovo Bakić.

„Neretko ljudi govore više o sebi kada ’nađu’ krivca“, nastavlja Bakić. Tako je antizapadnjacima kriv Zapad, opoziciji vlastodršci, nekim roditeljima nastavnici. „Oni koji bi da zaborave svoju odgovornost, svu će odgovornost naći u ocu i njegovom sinu.“

Kako Bakić veruje, kapitalističko društvo stvara uslove za nastanak posebnih psihopatologija. „U srpskom društvu se već decenijama neguje kultura nasilja, raspadnuto je upravo u tom vrtlogu, pa je rast individualne psihopatologije i nasilja očekivan.“

Kao što se žuri sa traženjem krivca, tako se pohitalo i sa merama koje je već predstavio predsednik Vučić. On predlaže provere ko sve ima dozvolu za oružje i kako ga čuva kod kuće, kao i snižavanje starosne granice za krivičnu odgovornost na dvanaest godina.

Izvesno je da Kosta K. neće odgovarati pred zakonom jer je za to premlad. U Srbiji će od petka na snazi biti trodnevni dan žalosti.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.