Ekonomski razvoj u sledećoj godini će odlučiti o tome kojom brzinom može da dođe do integracije Srbije u zajedničko tržište, a pri tome se Republika Srbija nalazi pred velikim izazovima, piše u analizi koja se nastavlja statističkim podacima o srpskoj ekonomiji. Tu se prenosi da je privredni rast u Srbiji u prvom kvartalu ove godine iznosio 0,1 odsto, ali da se bruto društveni proizvod u drugom kvartalu, u poređenju sa istom periodom prošle godine, smanjio za 1,1 odsto. A državni dug je u avgustu 2014. iznosio nešto manje od 22 milijarde evra – što je oko 68 odsto bruto društvenog proizvoda.

„I te brojke su još uvek u normalnim okvirima ako ih uporedimo sa prosekom EU. Kao i mnoge zemlje EU, one niti ispunjavaju mastrihtske kriterijume, niti je taj red veličine bezopasan za tako malu privredu kao što je srpska. Razlog za zabrinutost pruža i brz porast državnog duga: dok je on 2008. još iznosio 8,8 milijardi evra ili oko 30 odsto BDP, otada se udvostručio i prekršio zakonski postavljenu gornju granicu od 45 odsto BDP. U doglednoj budućnosti, zemlja će morati i dalje da se zadužuje. Polazi se od toga da će ove godine morati da se popuni finansijska rupa od 750 miliona evra.“

Autor konstatuje da će Srbija, ukoliko se sama ne potrudi da poboljša svoju konkurentnost na međunarodnim tržištima, ostati trajno zavisna od finansijske pomoći i kredita. On piše da je vlada premijera Aleksandra Vučića, da bi predupredila takav razvoj događaja, predvidela čitav niz reformi. U njih spadaju smanjenje subvencija za državna preduzeća, smanjenje izdataka za javne nabavke, efikasnije oporezivanje, kao i smanjenje plata i penzija u javnom sektoru. Procenjuje se da bi samo poslednja od nabrojanih mera mogla da donese uštedu od 100 do 200 miliona evra.

Posle navođenja niza drugih statistika u vezi sa srpskom ekonomijom, autor navodi da „harmonizacija srpskog zakonodavstva sa zakonodavstvom EU do 2018. ima prioritet za srpsku vladu. U pogledu pristupa Evropskoj uniji, ta zemlja je već učinila krupan korak. EU podržava taj proces i finansijski. U periodu od 2014. do 2020, ta zajednica namerava da stavi Srbiji na raspolaganje 1,51 milijardi evra – kao što je Evropska komisija najavila 26. septembra. Ako Srbija prilježno nastavi sa reformama, cilj vlade da do 2020. godine ispuni uslove za pristup EU, bar u ekonomskom pogledu bi mogao biti postignut.“

Srbija – novi cilj za kampere

O Srbiji je ovih dana pisao i veliki kamperski portal Pro mobil, koji tu zemlju naziva „novim ciljem na Balkanu“. „Srbija sa svojim planinama, rekama i jezerima nudi vrlo raznovrsne predele onima koji žele da odmor provedu na kampovanju. Gradovi Beograd, Novi Sad i mnoga manja mesta su kulturna središta koja vredi videti. Evropska kulturno-turistička ruta Transromanika i biciklistička staza pored Dunava su omiljeni turistički putevi.

Portam Pro mobil je u članku kao preporuku naveo i tri auto-kampa u Srbiji i to su Viljamovka, ekološki kamp Fruška Gora i Zasavica. „Viljamovka je na zapadu Srbije i usred prirode“ a ima 15 mesta za parkiranje. Fruška Gora je prvi ekološki kamp, ima dve zvezdice i 30 mesta. I napokon Zasavica, kamp sa tri zvezdice i 42 mesta, spada u najmlađe u Srbiji“ – Uz sve kampove se nudi i opis lepe prirodi i raznovrsdnih mogućnosti za provođenje aktivnog odmora u Srbiji.