„Samo bez panike, i propustite malu decu i žene. Nemojte da se neko dete izgubi. Ne bojte se ništa, niko vam neće ništa uraditi…“

Bile su to reči Ratka Mladića u Potočarima 1995, koje Hatidži Mehmedović, predsednici udruženja Majke Srebrenice, i danas zvone u ušima. Hatidžina dva sina i muž nisu preživeli pakao Srebrenice.

„Stajala sam pored Mladića na nepun metar kada je govorio u megafon da neće nikome faliti ni dlaka sa glave. Tako je lepo govorio dok su kamere bile uključene. Čim su kamere ugašene počeo je da odvaja muškarce ne gledajući da li su to starci od 80 ili 90 godina ili maloletnici. Kao rezultat toga i odgovornosti Ujedinjenih nacija, danas imamo ovaj Memorijalni centar u Potočarima i presudu suda za ratne zločine da je to bio genocid“, priča Hatidža Mehmedović u Srebrenici na dan kada je uhapšen najtraženiji haški optuženik, bivši komandant Vojske Republike Srpske Ratko Mladić.

Žene koje su ostale bez ikoga

„Zovem se Mejra Đogaz, izgubila sam tri sina, muža, izgubila sam svog oca, izgubila sam svoju mnogobrojnu familiju. Mislim da sve to što se ovde desilo, da je to delo Ratka Mladića“, priča Mejra.

Tima Salihović iz bratunačkog sela Voljavica kaže ovako: „Ja sam bila u Srebrenici. Treba ga peći. Šta je radio sa našom decom. Treba ga prepustiti nama majkama Srebrenice da mu mi sudimo.“

Jeste li ga vi videle u Srebrenici, pitam? „Jesam, kako da nisam. Sve smo ga videle. 13-godišnjeg sina moje kćerke su odvojili. Drugi od 10 godina je bio u kamionu i plakao za bratom, a on je tada kazao ‘dajte i njega'. Moja kćerka nema nikoga, moja tri zeta, moji deveri, njihova deca, moj muž, moj sin – nemam nikoga…“

Na vest da je Ratko Mladić uhapšen u Srbiji, članovi porodica žrtava genocida, koji su se vratili u ovaj kraj, okupili su se u Memorijalnom centru Potočari. Bili su ovo neki od njihovih komentara. Među Srbima u Srebrenici nismo mogli da nađemo sagovornika na ovu temu.

Autor: Marinko Sekulić, Potočari
Odg. urednik: Nemanja Rujević