Švajcarski Noje cirher cajtung u tekstu pod naslovom "Zakasnela presuda o Srebrenici" pojašnjava da presuda holandskog Vrhovnog suda o tome da je država Holandija kriva za smrt trojice Srebreničana u zaštićenoj zoni UN, piše da ta presuda ne znači da je Holandija kriva za smrt svih ubijenih u julu 1995. godine. Ta presuda znači da je holandski bataljon trojicu ubijenih u jednom trenutku proterao iz kampa UN ili je odbio da im izda propusnice UN kada su već mnogi izveštaji i dokazi ukazivali na sistematsko ubijanje, navodi list dodajući da su "holandski bataljon i Srebrenica u očima mnogih Holanđana sramota zemlje".

Plave kacige su svoje štićenike predale ubicama

"Nikad više genocid. U to se zaklinjala međunarodna zajednica nakon holokausta. Onda je 1995. u Evropi, u jednoj zaštićenoj zoni Ujedinjenih nacija ipak došlo do genocida. Vojska Republike Srpske je masakrirala 8.000 bh. muslimana - a 'zaštitnici' UN s plavim kacigama na glavama su samo gledali. Još gore: u nekim slučajevima su svoje štićenike predali ubicama", komentariše Zidojče cajtung.

U komentaru lista se dalje navodi da je ta konačna presuda, donesena nakon jedanaest godina borbe pred sudovima, u suštini čast za zemlju, jer se ona tako suočava s odgovornošću.

"Presuda porodicima doduše ne pruža utehu, ali one su zadovoljne odlukom. Ipak presuda ima i problematičnu stranu. Spremnost država da pošalju vojnike u misije UN je mala. I ona će još više opasti ako države prema građanskom pravu budu mogle da se pozivaju na odgovornost za greške njihovih trupa pod zapovedništvom UN u misijama u zemljama, u kojima se vodi građanski rat".

Dalekosežne posledice za buduće misije plavih kaciga

S tim u vezi list Tagesšpigel piše da, osim što bi sada Holandija mogla da se suoči s brojnim tužbama za plaćanje odštete, presuda Vrhovnog suda u slučaju troje Srebreničana bi mogla da ima dalekosežne posledice za buduće misije plavih kaciga. Tagesšpigel takođe navodi da su vlade država koje učestvuju u mirovnim misijama UN ionako suzdržane kad je reč o slanju vojnika u mirovne misije UN, te da bi ubuduće mogle da budu još manje spremne na to nakon ove presude.

Ovaj list prenosi i da je Holandija svoj angažman u mirovnim misijama UN ionako drastično smanjila. "Holandija je ove godine ukupno poslala 44 osobe u jednu od trenutno 15 mirovnih misija Ujedinjenih nacija. Od toga je 21 policajac, 16 vojnih stručnjaka i sedam vojnika. Podela rada u UN je prilično jasna: siromašne zemlje na raspolaganje stavljaju trupe, bogate zemlje plaćaju. 15 misija UN koštaju oko sedam milijardi dolara, troškove pre svega snose Evropska unija i SAD", piše Tagesšpigel, dodajući da su Pakistan, Bangladeš i Indija zemlje koje šalju najviše svojih vojnika u mirovne misije UN.

Priredila: Marina Martinović

Odg. urednica: Ivana Ivanović