Srpska lista, najveća partija Srba na Kosovu, očekivano je odnela pobedu u devet od deset opština sa većinski srpskim stanovništvom, na lokalnim izborimaodržanim 12. oktobra 2025. Prema preliminarnim rezultatima Centralne izborne komisije (CIK), u opštini Klokot Srpska lista dobila je 41,6 posto glasova, te će odluka o izboru gradonačelnika ovde biti doneta u drugom krugu.

Predsednik Srpske liste Zlatan Elek ubedljivu pobedu je proglasio u svih deset opština, navodeći da u četiri opštine severno i šest opština južno od Ibra ova stranka ima „dvotrećinsku većinu“. Poseban akcenat je, međutim, stavio na četiri opštine na severu.

„Ono što je najbitnije za nas jeste da su četiri opštine na severu vraćene onima kojima pripadaju, našim građanima, koji su danas rekli hemijskom olovkom i svojim glasom da je Srpska lista severno od Ibra odnela ubedljivu pobedu", rekao je Elek na konferenciji za medije.

Srpskoj listi je pobedu u opštinama gde pretežno žive Srbi čestitao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

„Stranka je posle naše države, posle naše Srbije, uvek najvažnija. Ponosan sam na vas, na vašu borbu, narod na Kosovu i Metohiji. Iako su nas otpisivali uspeli smo da se izborimo. Ne mogu da ukinu srpsko ime i prezime i nikada neće“, naveo je Vučić u telefonskom razgovoru u štabu Srpske liste u Severnoj Mitrovici, nakon čega je usledilo uobičajeno skandiranje „Aco Srbine“.

Tri godine kasnije

U lokalne skupštine predstavnici Srba vraćaju se nakon bojkota lokalnih izbora u aprilu 2023. godine. Tome je prethodio izlazak Srba iz kosovskih institucija u novembru 2022. godine, čime je, za kosovske Srbe, otpočela možda i najveća institucionalna i politička kriza.

U međuvremenu je vlada Aljbina Kurtija sprovela niz radikalnih mera, u velikoj meri otežavajući život Srbima na Kosovu. Sada će predstavnici Srpske liste biti suočeni sa znatno izmenjenim okolnostima, u odnosu na period kada su poslednji put sedeli u opštinskim klupama.

Stoga će, prema rečima Aleksandra Šljuke iz NVO Nova društvena inicijativa (NSI), nakon izbora uslediti „proces obnavljanja lokalnih institucija koje će pokušati da ponovo uspostave funkcionalnu vezu sa zajednicom".

To se odnosi na zaustavljanje prakse usvajanja odluka koje su direktno pogađale lokalnu srpsku zajednicu – poput uklanjanja obeležja, murala i promene naziva ulica – ali i na kadrovske promene u lokalnim administracijama.

„Može se očekivati i pokušaj da se određene odluke ponište ili izmene. Međutim, imajući u vidu aktuelnu institucionalnu blokadu na centralnom nivou, koju stara garnitura eksploatiše kako bi održala sebe na vlasti, kao kontratežu pomenutim naporima treba očekivati određeni otpor odlukama lokalnih vlasti", navodi Šljuka za DW.

Donošenje odluka na lokalu, ali i celokupna atmosfera na severu, ističe on, zavisiće od načina saradnje dva nivoa vlasti. Upravo „kvazi-kohabitacija između lokalnog i centralnog nivoa vlasti može postati izvor konfrontacija", koje, smatra, ne moraju nužno biti nasilne.

„Konfrontacije će se sigurno manifestovati u institucionalnoj areni – kroz opstrukcije, osporavanja nadležnosti i sprovođenje mera koje će ograničavati autonomiju lokalnih samouprava, naročito na severu. Očekivano je da će se centralna vlast truditi da zadrži kontrolu i minimizuje efekte povratka legitimnih srpskih predstavnika, dok će nove opštine biti pod stalnim nadzorom i pritiskom".

Iako opasnost od ozbiljnijih vaninstitucionalnih tenzija „trenutno deluje manje verovatna“, sagovornik DW ne isključuje tu mogućnost. U tome, kaže, posebnu važnost ima pozicioniranje Beograda i Prištine.

„Ako ostane represivna politika centra i pasivan pristup Beograda, kosovske Srbe očekuje težak period“, ocenjuje politikolog Aleksandar Šljuka.

Sa druge strane, Besa Luža, politička analitičarka i profesorka na Univerzitetu u Prištini, u povratku Srba na čelo opština na severu vidi potencijal za normalizaciju odnosa, a ne za konflikt i tenzije.

Ona ističe da je „dobra stvar to što su građani srpske nacionalnosti, odnosno Srpska lista i Vučić, izgleda shvatili da ne mogu imati uticaj ako ne učestvuju u političkom životu i institucijama na severu", te napominje da se nada saradnji lokalnih vlasti sa centralnim insitucijama.

„Očekujem normalizaciju (odnosa), jer su sa scene uklonjeni elementi koji su podsticali sukobe – osim ako Vučićeva politika nastavi da se svodi isključivo na opstrukciju“, ističe Luža i dodaje:

„Obični građani su taoci Vučićeve politike i imaju vrlo malo prostora za delovanje. Ali nakon formiranja kosovske vlade ili novih izbora, možda se pojave nove okolnosti koje će otvoriti više prostora za dijalog i saradnju".

Kurtijeva stranka u problemu

Izbori su u opštinama južno od Ibra bili znantno neizvesniji. Funkcioneri u 17 od 38 opština biće izabrani u narednom izbornom krugu – među njima Priština i Južna Mitrovica. U drugom krugu izbora Pokret Samoopredeljenje, stranka kosovskog premijera Aljbina Kurtija, na megdan će opozicionim strankama u 12 lokalnih samouprava.

Kada je reč o glasovima za odbornike u lokalnih skupština, CIK je najavio da će oni biti prebrojani u toku današnjeg dana i da se rezultati mogu očekivati tokom sedmice.