Brzi pad režima Bašara el Asada u Siriji promeniće odnose te zemlje sa susedima, nakon uspešnog napredovanja islamističke paravojske Hajat Tahrir el Šam (HTS), u prevodu „Organizacija za oslobađanje Levanta“.

Paravojna milicija HTS je pet godina upravljala poslednjim velikim uporištem opozicije u regionu Idlib na severozapadu zemlje. HTS se sada fokusira na konsolidaciju vlasti u glavnom gradu Damasku, a postavlja se pitanje da li će ona moći da upravlja čitavom zemljom, posebno zbog prisustva brojnih drugih pobunjeničkih grupa koje takođe žele deo vlasti.

„Arapskim liderima neće se svideti urušavanje sirijske stabilnosti“, napisao je Ričard Lebaron, viši saradnik Programa za Bliski istok u vašingtonskom trustu mozgova Atlantski savet.

Godinama su ključni saveznici Asada bili Rusija, Iran i Hezbolah – kojeg je podržavao Iran. Arapska liga, grupa koju čine 22 zemlje, obnovila je veze s Asadovim režimom u maju 2023. nakon 12 godina izolacije zbog brutalnog odnosa prema lokalnom stanovništvu tokom građanskog rata u Siriji.

Katar bi mogao da preuzme inicijativu za obnovu

Prema mišljenju Lebarona, među arapskim susedima Sirije jedino bi Katar, koji se odlučno protivio Asadovom režimu, mogao da preuzme inicijativu u obnovi razorene, fragmentirane i ekonomski oslabljene zemlje.

Novi lideri se nadaju ukidanju međunarodnih sankcija, ali ostaje da se vidi koji bi drugi akteri, osim Katara, mogli da budu spremni da pruže podršku Siriji.

Grupu HTS, koja je prethodno bila povezana s Al Kaidom, 2018. su Sjedinjene Države stavile na listu terorističkih organizacija.

Međutim, njen vođa Abu Mohamed el Džolani nedavno je američkoj TV-mreži CNN rekao da su on i drugi lideri grupe tokom godina evoluirali u svojim stavovima i razumevanju islama. On je tvrdio da su ekstremni pogledi iz njihove mladosti vremenom postali više umereni.

U ponedeljak je novinska agencija AP izvestila da je Džolani izjavio da HTS neće nametati kodekse odevanja ženama, niti će se mešati u druge lične slobode. Poslednjih godina ta milicija je na teritorijama pod njenom kontrolom pokazala i toleranciju prema verskim manjinama kao što su hrišćani i Druzi.

Napeti odnose sa susedima

Susedi Sirije, uključujući Liban, Jordan, Irak i Izrael, ojačali su svoje granice i odbranu duž njih.

„Još je prerano u potpunosti proceniti posledice po region, ali pitanja bezbednosti dominiraju u reakcijama susednih država“, kaže za DW Nanar Havah, viša analitičarka za Siriju u Međunarodnoj kriznoj grupi.

Havah podseća i da Izrael pozdravlja pad režima u Siriji, jer je Asad bio ključni saveznik Irana i Hezbolaha. Ipak, kako dodaje, Izrael „i dalje sprovodi mere bezbednosti, uključujući i one na području Kuneitre i planine Hermon, gde je uspostavio tampon-zonu uz granicu“.

„Izrael je ujedno iskoristio priliku da vojno oslabi Asadove naslednike bombardovanjem vojnih ciljeva, između ostalog protivvazdušnu odbranu i aerodrom Al Mazeh u Damasku“, dodaje Havah.

Medijska platforma Blumberg izveštava da je i američka avijacija u nedelju pogodila 75 meta ekstremističke grupe „Islamska država“ (IS) u centralnoj Siriji, a predsednik Džo Bajden upozorio je da svrgavanje Asada s vlasti može da otvori vrata ponovnom jačanju islamskog ekstremizma.

Oko 900 američkih vojnika trenutno je stacionirano u Siriji kako bi sprečili ponovno jačanje IS. Oni takođe podržavaju i obučavaju kurdsku Jedinicu za zaštitu naroda (YPG) na severoistoku zemlje. Analitičari kažu da HTS i IS nemaju zajedničke ciljeve, jer HTS želi da kontroliše Siriju i ne teži formiranju „globalnog kalifata“.

Politička stabilizacija Sirije?

Analitičari ukazuju da će, bez obzira na regionalne posledice, novi vladari Sirije morati da se fokusiraju na političku stabilizaciju ako žele da ih priznaju Turska, Evropska unija i Sjedinjene Države.

„Vrlo je verovatno da će svi ti subjekti priznati novu vladu HTS pod uslovom da to bude umerena administracija, koja će se uzdržati od sukoba s kurdskim YPG i neće podržavati Hezbolah ili Hamas“, ocenio je Džulijen Barns-Dakej, direktor programa za Bliski istok i Severnu Afriku u trustu mozgova Evropski savet za spoljne odnose.

„S obzirom na njihov neočekivani uspeh i brzo svrgavanje Asada, opozicija će verovatno prihvatiti te uslove u zamenu za pomoć i priznanje“, dodao je on.

Burču Ozćelik, ekspertkinja na londonskom Kraljevskom institutu za odbrambene studije (RUSI), specijalizovana za pitanja bezbednosti na Bliskom istoku, kaže za DW da bi – iako „Sirija ima malo iskustva s demokratskim institucijama i suočava se s velikim rizikom od nereda i čak teritorijalne fragmentacije“ – ovo mogao biti „pravi trenutak“ koji može da donese „početak političkog rešenja“.

Prema njenom mišljenju, moguće je zamisliti i sprovođenje Rezolucije UN 2254, koja poziva na slobodne i demokratske izbore u Siriji.

„Biće ključno da proces bude što inkluzivniji, uz minimalno mešanje sa strane, kako bi se podržao autohtoni sirijski plan“, rekla je Ozčelik.

Povratak raseljenih

Nakon Asadovog svrgavanja, sirijsko stanovništvo dalo se u pokret. Sada je moguće ući i u one delove Sirije koji su ranije bili nedostupni. To je slučaj i s regionom Idlib, sa oko četiri miliona uglavnom raseljenih Sirijaca, koji su poslednjih pet godina živeli pod kontrolom HTS.

„Zabeležili smo dolazak preko 370.000 ljudi u Idlib iz drugih provincija“, kaže DW Dejvid Karden, zamenik regionalnog humanitarnog koordinatora UN za Siriju.

„Situacija s raseljenima se menja, jer se ljudi vraćaju kući“, dodao je Karden i naglasio: „Ostajemo posvećeni pružanju pomoći najugroženijima u Siriji na sve moguće načine.“

*ovaj članak je najpre objavljen na engleskom jeziku