DW: Gospođo Al-Rifai, kako Vama izgleda situacija u kojoj se nalazi civilno stanovništvo?

Rabab Al-Rifai: Prema izveštajima naših kolega s lica mesta, tamo stalno odjekuju zvuci borbe. I naravno, raste zabrinutost da će se situacija i dalje pogoršavati. Ljudi su navodno napustili neke četvrti kako bi potražili zaštitu na sigurnijim mestima. Većina živi kod rođaka i prijatelja. Čuli smo i za desetine porodica koje su prognane.

Međunarodni komitet Crvenog krsta (MKCK) u međuvremenu priprema prve procene i pokušava da odgovori na potrebe nekih prognanih porodica. Prema najnovijim podacima, reč je o 150 domaćinstava, odnosno o oko 900 ljudi. Ono što im mi nudimo pre svega su hrana i druge potrepštine, uglavnom setovi za higijenu.

To znači da ima i mrtvih.

Još nam nije poznato kolika je ukupna humanitarna potreba. Čuli smo za desetine ljudi koji su ili ranjeni ili ubijeni. U okviru našeg plana pripravnosti, imamo spremne setove za zbrinjavanje ranjenika. Po jedinici se može ukazati pomoć od 100 do 400 ranjenih. Dostupne su i druge vrste pomoći, kao što je hrana, kućne potrepštine, poput ćebadi, madraca, higijenskog materijala i drugih potrebnih stvari. Veoma pažljivo pratimo situaciju kako bismo znali šta je potrebno i da bi shodno tome mogli da reagujemo.

Libija se suočava s građanskim ratom od 2011. godine. Kakve su posledice po civilno stanovništvo?

U više delova zemlje od tada se kontinuirano ili u intervalima događalo nasilje. To je uticalo na stanovništvo u čitavoj zemlji. Intenzitet tog uticaja razlikuje se od mesta do mesta. To se posebno odnosi na zdravstvene ustanove. One su delimično teško razorene. MKCK je pomogao da se one ponovo obnove.

Žestoki sukobi u Tripoliju krajem avgusta 2018. doveli su do prekida napajanja strujom u mnogim delovima grada. Desetine hiljada ljudi ostalo je i bez direktnog pristupa vodi. Uz to je i infrastruktura generalno oštećena. Srednjoročni i dugoročni efekti rata nastavljaju da opterećuju stanovništvo Libije.

Mnoge izbeglice iz zemalja podsaharskih država takođe trenutno žive u Libiji. U kojoj meri su oni suočeni sa aktuelnim nasiljem?

Moram unapred da kažem da nije MKCK jedini koji se brine za izbeglice ili migrante. Postoje i druge organizacije čiji je to zadatak. Međutim, migranti ili izbeglice u sabirnim centrima su trenutno posebno ranjivi. Oni moraju da budu zaštićeni kao i drugi civili. Takođe je važno zadovoljiti i njihove osnovne humanitarne potrebe. Ali MKCK ne deluje specifično u toj oblasti, već je usmeren ka celokupnom civilnom stanovništvu u Libiji.

Kako se angažuje MKCK u Libiji?

Trenutno imamo četiri kancelarije u Libiji. Prisutni smo i u Tripoliju. U ovom trenutku imamo oko 70 članova tima koji rade na licu mesta i pažljivo prate dešavanja. Njihov zadatak je da što je brže moguće prepoznaju potrebe, kako bismo brzo mogli da odgovorimo humanitarnim potrebama stanovništva. Trenutno polazimo od toga da će rastuća eskalacija imati dramatične posledice po ljude koji tamo žive.

Rabab Al-Rifai je koordinatorka za komunikacije u delegaciji MKCK Libije. Sedište njene službe je u Tunisu.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android