Mala otresita devojčica s pegama i riđom kosom može da pogidne svog konja, koji joj je uz majmuna najbolji prijatelj. Pipi sme da radi šta hoće i smatra sebe najjačom devojčicom na svetu. Kada se pojavila, roditelji su coktali jezikom i branili deci da prate njene avanture. Pipi je omiljena junakinja legendarne švedske autorke Astrid Lindgren.

Ujedno je „Pipi Duga Čarapa“ bila prva knjiga Astrid Lindgren (1907-2002), koja će kasnije steći svetsku slavu upravo knjigama za decu. Nikada nije planirala da postane autorka knjiga. Ludu priči o Pipi koja živi bez roditelja izmislila je 1941. da bi je pričala svojoj bolesnoj ćerki, a zapisala ju je 1944. U međuvremenu su romani o Pipi prevedeni na 50 jezika, tu je niz crtanih i igranih filmova.

Na adresi Dalagatan 46 u Stokhomu je Astrid Lidgren provela veći Deo svog života. Rodnu kuću je ponovo uspela da otkupi tek novcem od Švedske nagrade za literaturu koju je dobila 1965. godine. Ovde su rasla i njena deca, Lase i Karin, od kojih je kasnije pozajmila ideje za mnoge knjige.

Sve priče koje napiše, Lindgren je najpre čitala svojoj kćeri Karin (levo). Poznate knjige poput „Karlson s krova“, „Emil iz Leneberja“ i „Braća Lavlje srce“ morale su da budu zanimljive mališanima - inače ne bi prošle oštru cenzuru dece Astrid Lindgren. Do danas se čitaju širom sveta, a autorka je 1985. u Srbiji dobila Povelju Zmajevih dečijih igara.

Mnogi njeni romani su uspešno ekranizovani. Milioni dece su se uživljavali gledajući avanturistički svet „Dece iz Bulerbija“. Samo nekoliko kilometara od rodnog mesta autorke Vimerbija mogu se videti kuća i imanje na kojima je snimana televizijska serija.

Astrid Lindgren je prva autorka dečijih knjiga koja je dobila Nagradu za mir nemačkih knjižara (1978). Ta čast joj je bila i obaveza čitavog života. Govor koji je povodom nagrade održala u frankfurtskoj Crkvi sv. Pavla bio je vatreni pledoje za odgajanje dece bez nasilja. Do duboko u Starost zalagala se za prava dece.

Astrid Lindgren u mislima nije samo bila u svetu dečijih knjiga već je pasionirano pratila politiku. Počela je da piše dnevnik 1. septembra 1939. „Šteta što Niko ne ubije ovog Hitlera“, napisala je u jesen 1939. Njeni ratni dnevnici (1939-1945) nedavno su objavljeni pod naslovom „Čovečanstvo je izgubilo razum“.