Kad neki generalni direktor stane pred akcionare da bi izložio aktuelnu ekonomsku situaciju u kompaniji, obično mu je cilj da situaciju predstavi što je moguće pozitivnije, da umanji probleme i generalno stvori utisak kako ima spremno pravo rešenje za svaki izazov.

A šta je s generalnim direktorom Folksvagena Oliverom Blumeom? U rukopisu njegovog govora na godišnjoj skupštini akcionara, vidi se da je i on istakao uspehe: priznanje za najinovativniju automobilsku kompaniju na svetu, ubedljivo vođstvo na evropskom tržištu električnih vozila i 30 novih modela samo za kinesko tržište.

Troškovi moraju da se smanje – još jednom, još dublje

Međutim, na sedmoj stranici njegovog govora – a ukupno je bilo nešto više od osam strana – pojavljuje se i sledeća rečenica: „Profil rizika nikada nije bio veći – i on će se dalje intenzivirati. Zato moramo da nastavimo i nastavićemo da se poboljšavamo.“

Globalni ratovi i krize, nove američke carine i rat cenama u Kini otežavaju život Folksvagenu. Oliver Blume jasno ukazuje na jednu od posledica svega toga: „Najveća potreba za korporativnom akcijom ostaje u oblasti naših troškova.“

Ukratko: troškovi moraju da se smanje. Folksvagen mora da štedi – još jednom. Ili bolje rečeno – još dublje. Kompanija je već krajem 2024. pristala na kurs smanjenja troškova, nakon višemesečnih, teških pregovora s radničkim savetom i sindikatom.

Desetine hiljada ljudi odlazi iz Folksvagen grupe

Do 2030. godine biće ukinuto oko 35.000 radnih mesta na deset Folksvagenovih lokacija – na društveno odgovoran način. Većina tih smanjenja dogodiće se u Donjoj Saksoniji. Prema Folksvagenu, 28.000 zaposlenih već je ugovorno pristalo da napusti kompaniju. Pored toga, postoje programi smanjenja broja radnih mesta i u Poršeu i u Audiju. Tamo je ukupno planirano ukidanje 15.000 radnih mesta.

Međutim, posle nešto manje od dve godine postaje očigledno da će program smanjenja troškova verovatno morati dodatno da se intenzivira. I, kao što je postalo jasno 2024. godine, to teško da će biti moguće bez muke i protesta.

Sve se svodi na atraktivan proizvod

Jane Verning, analitičar investicione firme Union Investment, slaže se da Folksvagen mora da smanji troškove da bi ostao konkurentan. Međutim, caka je, kaže, u tome što „sam program smanjenja troškova nije strategija“. Verning upozorava da je prošlogodišnji pad profita od skoro 50 odsto bio upozoravajući signal.

Ako Folksvagen ne uspe da pronađe rešenja za svoje probleme u Kini i SAD, i ne počne uspešno da upravlja prelaskom na softverski definisana vozila, onda same mere smanjenja troškova neće pomoći. Folskvagen mora da „zaista uravnoteži te dve stvari“, naglašava Verning.

Ingo Špajh iz investicione firme Deka ima sličan stav: „Folksvagen treba da proizvodi atraktivne proizvode – u odnosu na to pitanje troškova je sekundarno.“

Sindikat i radnički savet najavljuju otpor

Sindikat IG Metal i radnički savet Folksvagena s tim se verovatno u načelu slažu. Ali oni su u zajedničkoj izjavi već preventivno izložili koje su njihove „zaštitne ograde“: „Dobar posao, izgledi za budućnost i sigurno zaposlenje“. Tome su dodali i izjavu koja sadrži pažljivo odmerenu dozu pretnje: „Nastavićemo da se borimo protiv svega što je suprotno tome s najvećom odlučnošću.“

Zatvaranje fabrika, na primer, ostaje nešto o čemu sindikat i radnički savet apsolutno ne žele ni da razgovaraju – ta ideja već je izazvala sukob sa upravom Folksvagena 2024. godine. Iako je pitanje tada naizgled rešeno, spekulacije o tome sada se ponovo pojavljuju. Fabrike poput onih u Hanoveru i Emdenu smatraju se skupim, ali – kao i druge – zaštićene su do 2030. takozvanim „kompromisom iz 2024. godine“. Trenutno je postrojenje u Osnabriku jedino koje nema sigurne izglede posle 2027. godine.

Nadzorni odbor Folksvagena pod vatrom kritika

Za generalnog direktora Olivera Bluma sve to znači da će 2026. ponovo biti teška godina. Svi proizvođači automobila bore se sa izazovnim uslovima, ali upravljanje ogromnom, složenom Folksvagen grupom kroz krizu, smatra se posebno zastrašujućim zadatkom.

Prema Verningovom mišljenju, to je delimično zato što je nadzorni odbor „izuzetno trom“ – zbog svoje jedinstvene strukture. U njemu su predstavnici pokrajine Donja Saksonija, članovi porodice Porše i Pih, i predstavnici sindikata i radničkog saveta – svi sa svojim posebnim, a ponekad i suprotstavljenim agendama.

Ekspert investicione firme Deka, Špajh, takođe ocenjuje da u nadzornom odboru postoje značajni nedostaci i zalaže se za njegovu reformu. U tom kontekstu, on čak govori o „slabom korporativnom upravljanju“ – iako iz te kritike eksplicitno isključuje upravni odbor koji predvodi Oliver Blum.