Televizori, mašine za veš, stereo oprema, mobilni telefoni, računari, uključujući plastiku, olovo, gvožđe, bakar, staklo – sve ovo pogodno je za prodaju i reciklažu, kažu sakupljači sekundarnih sirovina u razgovoru za DW.

Rade u sivoj zoni u teškim uslovima, bez adekvatne novčane naknade. Oni obezbeđuju jednostavnije funkcionisanje reciklažne industrije u Srbiji. Usled „nevidljivosti" ovog zanimanja za Srbiju ne postoji tačan podatak o tome koliko ima sakupljača sekundarnih sirovina. Prema nekim procenama ovim zanimanjem se bavi između 30.000 i 50.000 ljudi među kojima je najveći broj Roma i Romkinja.

Najbolje je ujutro

Slobodan Nikolić (54) je iz Sombora, sakupljanjem i prodajom sekundarnih sirovina bavi se petnaest godina.

„Ja imam poznanike koji mi prodaju sekundarne sirovine a idem i skupljam u gradu i okolnim selima. Ima puno konkurencije, ali - ko pre devojci njegova devojka - što znači ko je brži taj profitira. Ja lično nisam imao problem sa državnim organima, policija me nije uznemiravala do sada kada sam skupljao sekundarne sirovine”.

Slobodan je rekao da je najbolje vreme za sakupljanje sekundarnih sirovina jutro.

„Da bi sakupljeni materijal odneo na otpad ili na reciklažu, potrebno je sve rasklopiti. Mora se sve sortirati, aluminijum, bakar, mesing – znači sve moram odvojiti. Cene su pale, tako da je teško. Nema toliko sekundarnih sirovina, ranije je bilo mnogo više, kada su preduzeća radila”, keže Slobodan Nikolić za DW.

Zvezdana Oršoš, živi u selu Doroslovo, kraj Sombora, u razgovoru za DW kaže da ona i njena porodica žive od skupljanja sekundarnih sirovina.

„Uglavnom idemo po okolinom selima automobilom i kroz otvoren prozor glasno potražujemo staro gvožđe! Ljudi se odazovu i prodaju nam. Da bih mogla normalno da živim potrebno je da prikupim oko 200 – 300 kilograma gvožđa mesečno”.

Damir Šepić je iz istog sela i bavi se istim poslom i kaže da mu dosta novca treba za gorivo jer obilazi vojvođanska sela.

„Plaćamo dobru cenu za sekundarne sirovine, kako bi smo kasnije prodali. Da se živi od toga baš i nemože, kada ima – ima. Teško da može jedna mesečna plata od toga da se zaradi. Ja ne radim svaki dan. Sve što je staro gvožđe spada  u sekundarne sirovine: aluminijum, bakar, stari automobili, bicikli, veš mašine...”, izdvojio je Šepić za DW.

Ištvan Farkaš (64), živi u Novom Sadu, bio je student Pedagoške akademije u Somboru. Od njegove dvadesetčetvrte godine, izvor egzistencije mu je upravo sakupljanje sekundarnih sirovina:

„Do sekundarnih sirovina dolazimo prvenstveno sakupljanjem iz kontejnera ili divljih deponija, ređe vršenjem uslužnih poslova, čišćenje dvorišta, podruma i sl. koje naplaćujemo u tim sirovinama, ili dobijemo kao poklon od gradjana”

Farkaš kaže da je tokom 2012.-2013. u Novom Sadu bio gradski poverenik Republičkog Sindikata sakupljača sekundarnih sirovina i dodaje: „Bilo je planirano osnivanje nekoliko preduzeća za reciklažu u Srbiji, međutim koliko znam, ti planovi nisu ostvareni."

A onda pitanje: Da li se od toga može živeti?

Maksimalan prihod od sakupljanja sekundarnih sirovina je 35.000 dinara na mesečnom nivou, saznajemo od našh sagovornika

„Gledajući na to koliko vremena je potrebno da se sakupi roba u toj vrednosti satnica bi mogla biti recimo, 16 dinara. Daleko manja od minimalne satnice na nekom drugom poslu. A ako pogledamo kupovnu moć tog iznosa, koja je sve manja - kojim kvalitetom življenja se može od toga živeti?

I zato, da bi smo mogli bitisati iz dana u dan, prinuđeni smo da ili molimo za socijalnu pomoć, ili radimo od svanuća do kasne noći, svaki, doslovno svaki dan, 365 dana godišnje”, izdvojio je u razgovoru za DW Ištvan Farkaš.

Problem je jer veliki broj romskih porodica obavlja ovaj posao. Otkupljivači sekundarnih sirovina često plaćaju paušalne, različite iznose pojedinačnim sakupljačima, dok organi javnog reda i mira neretko onemogućavaju sakupljačima pristup kontejnerima ili ih kažnjavaju zbog korišćenja zaprege ili neregistrovanih vozila. 

Robert Kasumović iz nevladine organizacije Forum Roma Srbije, jedan je od autora publikacije „Sakupljači sekundarnih sirovina – (ne)vidljivi radnici”. Prema podacima republičkog sindikata sakupljača sekundarnih sirovina, kaže on, za celodnevni rad jedne romske porodice (tu su uključene i žene i deca), pri čemu pređu i po 20 kilometara puta, zarada je do 700 dinara”.

Važni za industriju

„Naša ideja je bila da motivišemo sakupljače sekundarnih sirovina kako bi se organizovali u sindikate ili neke druge forme radničkog organizovanja, kako bi jasno mogli da zastupaju svoje interese. Pokušavamo da okupimo sakupljače u najvećim gradovima Srbije i da ih međusobno povežemo, kako bi organizovani mogli da skrenu pažnju na problem njihovog rada i života",kaže Robert Kasumović za DW.

Uprkos tome što se u svom radu susreću sa različitim poteškoćama i opasnostima, sakupljači sekundarnih sirovina su glavni izvor za sakupljanje reciklabilnih sirovina za industriju. Prema navodima Centra Privredne komore Srbije (PKS) za cirkularnu ekonomiju, 87 odsto reciklabilnih sirovina za industriju, dolazi upravo od sakupljačasekundarnih sirovina, dok samo 13 odsto dolazi iz javnog komunalnog sektora.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.