Tačno je mesec dana otkako je trinaestogodišnjak počinio masovno ubistvo u svojoj osnovnoj školi. Bez obzira na desetine hiljada komada oružja koje su građani predali u akciji države za razoružavanje, strasti se ne smiruju.

Građani se peti put pripremaju na proteste protiv nasilja (subota, 3. jun), najmasovnije političke skupove od Petog oktobra.

„Trebalo je da se desi nešto nezamislivo, nešto toliko jezivo, kao što su masovni zločini, da se izazove toliki strah, da bi počeo da se kruni taj patološki, šizofreni mozaik podeljenog društva. I to tako što su ljudi izašli na ulice“, kaže za DW Perica Gunjić, urednik portala Cenzolovka.

Jedan od organizatora protesta, Radomir Lazović iz Zeleno-levog fronta, kaže da je ovog puta ljude na ulicu izvela emocija.

„Sve nas je uznemirilo što je posle nesreće stigla brzinska reakcija države – da sistem nije zakazao. Ne postoji mogućnost da znate dan posle tragedije da li je sistem zakazao ili nije. To je izazvalo bes jer su ljudi videli da se ništa značajno neće promeniti ako se vlast bude pitala“, objašnjava Lazović.

Nagomilani problemi prelili čašu

Bes i tuga, međutim, došli su nakon godina frustracija, nezadovoljstva i ogorčenosti zbog afera koje prate vladajuću Srpsku naprednu stranku – od rušenja u Savamali, preko pada helikoptera, Krušika, ubistva Olivera Ivanovića, sve do sumnji u veze državnog rukovodstva s kriminalnim klanom Veljka Belivuka o kojima je nedavno pisao i Njujork tajms.

Zato iz opozicije stižu pobedonosne poruke. „Kriminalna hobotnica SNS duboko je ušla u sve pore našeg društva, gradi se već deceniju i više. Tvrditi da je on gotov bilo bi previše optimistično, ali svakako gledamo početak kraja SNS“, veruje Lazović.

Bez obzira na sve, bilo bi prejako reći da se obruč oko vlasti steže, ocenjuje izvršni direktor CeSID-a Bojan Klačar, ali situacija svakako jeste izazovna.

„Ovi događaji su problematični iz perspektive nekoga ko voli da je korak ispred konkurencije. Odgovaranje na te događaje njega stavlja u defanzivnu poziciju, a to Aleksandar Vučić ne voli. On voli da otvara teme i kontroliše političku agendu“, objašnjava Klačar za DW.

Kurti (ne)pomaže

Klačar veruje da je za Aleksandra Vučića veći problem Kosovo i da ga tamošnje krize stavljaju u veoma nezgodnu poziciju. „Jer Kosovo je tema koja će trajati. Protesti, čak i ako budu istrajni i masovni, imaju neki svoj vek. Kosovo taj vek nema“, smatra izvršni direktor CESID-a.

On podseća da istraživanja javnog mnjenja ukazuju da se Kosovo ove godine ponovo penje na listi prioriteta građana Srbije. „I poslednja stvar, odliv glasova SNS-a na prošlim izborima bio je u velikoj meri povezan s Kosovom i s Rusijom.“

Naši sagovornici odbacuju tezu da su poslednji incidenti na severu Kosova režirani zarad skretanja pažnje javnosti.

„Meni se čini da s tim problem Kosova živimo sve vreme, pa se sve mora dešavati paralelno“, kaže Lazović, ali dodaje da je i Aleksandar Vučić dovođenjem ljudi na „kontramiting“ SNS omogućio prištinskim vlastima da zauzmu opštine.

Građani ne traže Vučića, nego medije

Što se tiče zahteva protesta, osim odlaska ministra prosvete, do sada je održana i vanredna sednica Skupštine. Vlast je stidljivo najavila ukidanje nekih rijaliti programa, ali bez konkretne zabrane.

„Mi tražimo da se hitno i odmah zaustavi izloženost nasilju našeg društva koje dolazi s televizija s nacionalnom frekvencijom – Pink i Happy – da se zaustave fabrike mržnje u štampanim medijima kao što su Informer, Alo i slični, da se smeni rukovodstvo RTS-a i da se RTS oslobodi i da se snosi odgovornost u onim oblastima koje su važne za ovaj slučaj, a to su prosveta, policija i BIA“, podseća Lazović.

To što su mediji glavna tema i ovog protesta samo govori o tome da je vlast Aleksandra Vučića temeljito, detaljno promenila medijsku scenu u celoj zemlji, objašnjava Gunjić.

„Stotine miliona evra novca građana, iz budžeta, upumpano je u nove ili relativno nove medije koje naprednjaci kontrolišu. Stvorene su nove medijske imperije, novi medijski tajkuni, u svakom delu zemlje ih ima taman koliko je potrebno da propaganda vlasti stigne do svakog ćoška Srbije“, kaže urednik Cenzolovke za DW.

Gunjić zato ne veruje da će naprednjaci ispuniti neki od preostalih medijskih zahteva. „Pre će zaoštriti sukobe na Kosovu ili navesti desničare da napadnu one koji mirno protestuju. Vučić se ponaša kao da bi mu nekakav mini-rat savršeno odgovarao, kao i desničarskim sponzorima iz Rusije“, dodaje Gunjić.

Nema političke promene

Bojan Klačar iz CeSID-a ne veruje ni da će protesti rezultirati novim izborima, a još manje prelaznom vladom o kojoj se vrlo glasno govori. „U Srbiji, koliko god protesti bili masovni, ne možemo da govorimo o toliko velikoj političkoj krizi da bi vlast priznala politički poraz“, ocenjuje Klačar.

Zato opozicija saveznike traži u međunarodnoj zajednici. Lazović je posle sastanka s izvestiocem Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimirom Bilčikom i poslanikom Matjažem Nemecom rekao da su pozvali Evropsku uniju da zauzme jasan stav o zahtevima protesta i napadima kojima su izložene različite društvene grupe.

„Dobro je što je Evropski parlament usvojio rezoluciju u kojoj se većina naših zahteva poklapa sa nalazima Parlamenta i očekujem da u subotu 3. juna dobijemo i javni stav EU koji će se osvrnuti na to da su ti zahtevi protesta nešto što EU vidi i podržava kroz svoje zvanične izveštaje“, dodaje Lazović.

Za to vreme, Vučić izlaznu strategiju traži u reformi SNS i pravljenju novog pokreta kako bi povratio deo izgubljenih SNS birača pre nego što, umesto reforme medijske sfere, opoziciji eventualno ponudi – izbore.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.