Bezbedan, anoniman i besplatan – digitalni evro trebalo bi da funkcioniše slično kao gotovina, s tom razlikom što će novčanik da bude u telefonu. Nemački ministar finansija Lars Klingbajl (SPD) od početka svog mandata zalaže se za uvođenje tog novog sredstva plaćanja. Smatra da američki pružaoci finansijskih usluga više nisu dovoljno pouzdani.

„Želim više evropskog patriotizma i više evropskog suvereniteta“, izjavljivao je Klingbajl još u decembru. Tada su on i njegove kolege, ministri finansija država-članica Evropske unije, predstavili zajedničku inicijativu.

Nedavno je Evropski parlament podržao taj predlog, a od skoro su počeli i pregovori između država članica, Evropske komisije i Evropskog parlamenta.

Iako postoje manje razlike oko pojedinih detalja, Parlament, na primer, traži dodatne mere zaštite privatnosti. Pregovarači veruju da bi dogovor mogao da bude postignut veoma brzo.

Velika skepsa među pristalicama gotovine

Posebno u zemljama u kojima se i dalje mnogo plaća gotovinom, poput Austrije, Italije i Nemačke, postoji značajna skepsa prema digitalnom evru.

Evropski poslanik SPD-a, Matijas Eke, ističe da će novi zakon po prvi put obavezati trgovce da prihvataju i gotovinu.

„To znači da natpisi poput ’Primamo samo kartice uskoro više neće biti dozvoljeni“, rekao je Eke.

Ključno pitanje: digitalni novčanik

Dugo se raspravljalo o tome kako bi digitalni novčanik trebalo da izgleda. Jedna od mogućnosti bila je da Evropska centralna banka razvije sopstvenu aplikaciju. Takvom rešenju najviše su se protivile komercijalne banke.

Danas su one znatno zadovoljnije, jer će digitalni novčanik najverovatnije biti integrisan u njihove postojeće mobilne aplikacije. Na taj način biće povezan s bankovnim računom korisnika. Kada se sredstva potroše, novčanik će moći odmah da se dopuni, slično kao što se danas podiže novac na bankomatu.

Bankama je posebno važno da građani ne mogu da drže neograničene iznose u digitalnom novčaniku. U suprotnom, taj novac bi bio izvan njihovog sistema, što bi smanjilo sredstva koja koriste za investicije i odobravanje kredita.

Zbog toga će jedno od ključnih pitanja u pregovorima biti određivanje maksimalnog iznosa koji će korisnici moći da drže u digitalnim evrima.

Manja zavisnost od SAD

Komercijalne banke dugo su se protivile digitalnom evru. Smatrale su da bi političari trebalo da sačekaju razvoj privatnih evropskih alternativa, poput sistema Wero.

Matijas Eke odgovara da bi u tom slučaju mnoge manje države članice EU ostale potpuno zavisne od pružalaca platnih usluga izvan Evrope.

„Javnim platnim sistemom dugoročno obezbeđujemo kontrolu nad ovom infrastrukturom“, naglašava Eke.

Najvažniji politički argument za digitalni evro jeste potreba da Evropa postane nezavisnija, pre svega od Sjedinjenih Američkih Država.

Kompanije Mastercard, Visa i PayPal danas dominiraju tržištem elektronskog plaćanja u svojim segmentima.

Postepeno uvođenje digitalnog evra

Privatne banke su, čini se, prihvatile činjenicu da Evropska centralna banka i evropske institucije žele da uvedu digitalni evro, i to što je moguće pre. Umesto protivljenja, sada se zalažu za postepeno uvođenje.

Kolja Gabrijel iz Udruženja banaka smatra da bi internet i oflajn verzija digitalnog evra trebalo da budu uvedene u različitim fazama. Na taj način bilo bi lakše ispuniti tehničke i bezbednosne zahteve.

„Na kraju se postavlja i pitanje da li su korisnicima zaista potrebne sve funkcije već prvog dana“, kaže Gabrijel.

Evropska centralna banka trenutno planira uvođenje digitalnog evra 2029. godine, dok bi pilot-projekat trebalo da počne već naredne godine.

Gabrijel smatra da je reč o veoma ambicioznom vremenskom okviru, dok bi nemački ministar finansija Lars Klingbajl želeo da digitalni evro bude uveden i ranije.