DW: Gospodine Stoltenberg, u toku je rasprava koju je pokrenula Francuska o tome da li bi Evropa trebalo da formira svoju zajedničku vojsku. Šta se krije iza toga? Da li to znači da Evropljani ne veruju da će SAD ozbiljno uzimati svoje obaveze prema NATO?

Jens Stoltenberg: Mislim da smo iz dva svetska rata, ali i iz Hladnog rata, naučili koliko su važni transatlanski odnosi. Zato moramo da se postaramo za to da se Evropa i Severna Amerika drže zajedno. Pozdravljam jače napore u odbrani Evropske unije, jer verujem da će to osnažiti odbrambene snage Evrope i otvoriti mogućnost za nove investicije u odbranu.

Ne pozdravljam, međutim, opciju da radimo dupli posao. Zato se evropski planovi odbrane moraju realizovati unutar NATO, i u tom okviru bi morao da se radi na jačanju evropski stuba NATO. Ako se to ispoštuje, onda pozdravljam takve evropske napore na polju odbrane.

SAD nameravaju da se povuku iz sporazuma s Rusijom o nuklearnim raketama srednjeg dometa (INF). Šta bi sada trebalo da se dogodi kako bi se sprečilo ponovno pokretanje trke u nuklearnom naoružanju?

Rusija bi morala da pokaže da se pridržava sporazuma. Sve članice NATO slažu se da je novi ruski raketni sistem razlog za zabrinutost. Taj sistem ugrožava sporazum o nuklearnim raketama srednjeg dometa. Nove ruske rakete su mobilne, teško se otkrivaju i konstruisane su tako da mogu da nose nuklearne bojeve glave. One povećavaju stepen spremnosti upotrebe nuklearnog oružja u sukobu, a domet im je toliki da mogu da stignu i do evropskih gradova, uključujući i Berlin.

Zemlje-članice NATO već godinama su veoma zabrinute zbog ovog novog ruskog raketnog sistema. Još je Obamina administracija pozivala Rusiju da se u potpunosti pridržava sporazuma. Mi i dalje apelujemo na Moskvu da poštuje taj sporazum, jer nijedan sporazum o kontroli naoružanja ne može da bude efikasan ako ga poštuje samo jedna strana.

Dali je NATO načelno potrebna nova nuklearna strategija?

Mi smo osetno smanjili značaj nuklearnog oružja koristeći našu dosadašnju strategiju. Decenijama smo okrenuti nuklearnom razoružavanju. NATO je odigrao ključnu ulogu u sklapanju tog sporazuma 1987. godine, zabranivši dalju proizvodnju raketa srednjeg dometa za stacioniranje na zemlji. Uz to smo smanjili nuklearno naoružanje u Evropi za 90 odsto. Dakle, ne želimo ponovo da se naoružavamo. Ne želimo da potkopavamo važne sporazume o kontroli naoružanja, kao što je Sporazum o raketama srednjeg dometa. Zato pozivamo Rusiju da se u potpunosti pridržava tog veoma važnog sporazuma.

Norvežanin Jens Stoltenberg je od 2014. generalni sekretar NATO. Pre toga, taj socijaldemokrata bio je na funkciji predsednika norveške vlade.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android