Zbog ruskog agresorskog rata protiv Ukrajine, NATO želi da u pojačanu pripravnost stavi „više od 300.000 vojnika”. Ovo je u Briselu saopštio generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg.

Govorio je o „najvećem prestrojavanju naše kolektivne odbrane i odvraćanja od Hladnog rata". Prema njegovim rečima, o tome će da odluče šefovi država i vlada 30 zemalja alijanse na predstojećem samitu alijanse u Madridu.

pročitajte još:NATO želi da ojača istočno krilo

Stoltenberg očekuje da će saveznici jasno dati do znanja, „da Rusija predstavlja direktnu pretnju našoj bezbednosti, našim vrednostima i na pravilima zasnovanni međunarodni poredak".

Rusija je 2010. još uvek bila tretirana kao „strateški partner" Zapadne odbrambene alijanse. „To više neće bit itako u strateškom konceptu koji ćemo dogovoriti u Madridu", rekao je Stoltenberg.

Deo novog modela oružanih snaga

Nato trupe za brzo reagovanje (NATO response force) NRF sada ima oko 40.000 vojnika. Planirano restrukturiranje NRF-a deo je novog modela snaga za čitavo područje alijanse. Ovo obezbeđuje više snaga u visokom stanju pripravnosti. Pored toga, te trupe takođe treba da budu dodeljene - određenim oblastima. To na primer znači da bi za slučaj ruskog napada - nemački vojnici mogli biti dodeljeni za podršku litvanskim trupama.

Pod nacionalnom komandom u miru

U miru bi trupe trebalo da budu pod nacionalnom komandom, ali bi u slučjau potebe mogao da ih zatraži i preuzme komandu vrhovni komandant NATO snaga u Evropi.

Za te trupe bi se precizirala i određena vremena operativne pripravnosti, pri čemu se razgovara o tome da neke jedinice budu spremne za angažovanje u roku od najviše deset dana, druge za 30 ili 50 dana. Detalji za vanredne situacije biće definisani u novim regionalnim planovima odbrane, koji bi trebalo da budu gotovi sledeće godine.

dr,rtr,ard

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.