Nordvest cajtung (Oldenburg) piše o mogućnosti da Kina pruži finansijsku pomoć Italiji i drugim ugroženim zemljama: „Zapadne zemlje moraju dobro da razmisle u kojoj meri će se upustiti u tu trgovinu. Od ljudskih prava preko klimatske politike pa sve do geopolitičkih ciljeva Kine, ima dovoljno tema koje upućuju na uzdržan stav prema kineskoj političkoj liniji. Istovremeno, Zapad ne može ni da zaustavi ni da ignoriše veliko carstvo koje se polako uzdiže ka svetskoj sili. Evropa mora da se suoči sa izazovom. Tu ne pomaže panika zbog 'žute opasnosti'. Evropa mora da istupa ekonomski snažno i politički složno - jer samo tako može da pregovara sa jakih pozicija. Taj cilj bi trebalo da zbliži evropske zemlje u vremenu dužničke krize.“

Kinom se bavi i diseldorfski dnevnik Rajn-nekar cajtung: „Bez Kine, SAD bi odavno bankrotirale. Sada Kinezi hoće da počnu i sa otkupom evropskih dugova. Italija je već pozvala Peking u pomoć. Ponuda kineskog premijera nije samo plod želje da se pomogne, već se iza nje kriju politički i ekonomski interesi - kao i naraslo samopouzdanje. Kina želi da bude priznata kao tržišna privreda, što bi olakšalo trgovinu. Ali, zemlja sa najvećim izvozom želi pre svega da očuva tržište za plasman svojih proizvoda. Veliki deo robe proizvedene u Kini ide u Evropu i SAD. Zbog toga je u interesu Kine da tamo vladaju stabilni odnosi. Recesija u Evropi i SAD imala bi dramatične posledice po zaposlenost u Kini.“

Dnevnik Ostze cajtung (Rostok) smatra da nema razloga za bojazan zbog angažovanja Kine u Evropi: „Dolar je slab, Peking baca sidra po Evropi. U prezaduženim državama poput Grčke, Portugalije, Mađarske ili Italije, Kinezi su dobrodošli kao spasioci u krizi. Na to se neki političari još mršte. Na primer, komesar Evropske unije Ginter Etinger smatra da "mi Evropljani prodajemo svoju dušu." Ali, 'žuto iskušenje' je jednostavno preveliko. [...] Kinezi investiraju u konkretne vrednosti, u Nemačkoj su kupili proizvođača računara Medion, u Engleskoj Rovera, u Švedskoj Volvo, u Grčkoj pirejsku luku, na Islandu pola jednog koncerna za preradu ribe. U Rumuniji grade nuklearnu elektranu, u Srbiji termoelektranu, u Poljskoj - autoput. Kinezi su odavno tu - Evropa ne treba da ih se plaši.“

Odlaganje bankrota zbog nedostatka plana

Rajniše post iz Diseldorfa poručuje da Evropa mora pomoći Grčkoj: „Sve je manje vremena za spasavanje Grčke. Finansijska tržišta ne veruju da program štednje, koliko god bio hrabar i rigorozan, može da sačuva zemlju pred bankrotom. Dugovi i kamate su previsoki, privredni učinak premali. Grčka, i pored dobre volje, verovatno neće biti u stanju da ispuni uslove koje su postavili Evropska unija i Međunarodni monetarni fond. Zvuči surovo, ali ta zemlja neće moći da izbegne kontrolisani bankrot. To znaju i francuski predsednik i nemačka kancelarka. Oni odlažu taj bankrot pre svega zato što još nemaju pravo rešenje za tu situaciju...“

Majn-post (Vircburg) piše: „Kada je 15. septembra 2008. bankrotirala banka Leman braders, nije samo par hiljada bankara izgubilo svoj posao. Svet je, sedam godina posle terorističkih napada od 11. septembra 2001, doživeo još jedan preokret. Otada važi: pre 11. septembra i posle 11. septembra, pre Lemana i posle Lemana. I sada? Hoće li početi da se govori: pre Grčke i posle Grčke? Napori da se reši dužnička kriza - ne samo Grčka - širom sveta ovih dana poprimaju bizarne razmere.“

Pripremio: Saša Bojić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković