Prema zvaničnim izjavama privremenih vlasti u Tunisu, u budućnosti bi sve političke stranke i snage trebalo da učestvuju u političkom oblikovanju zemlje - što znači i islamisti. U nemirima su islamisti, kao uostalom gotovo sve opozicione grupe, u naboljem slučaju igrali sporednu ulogu. Međutim, protekle subote se iz londonskog egzila, za reč javio šef islamističke partije „Preporod“ (Ennahdha) najavivši skori povratak u Tunis.

Žene strahuju da bi mogle da izgube svoja prava

Politički posmatrači polaze od toga da islamisti u delovima stanovništva, posebno siromašnijeg, i te kako uživaju podršku. Kolika je ta podrška, teško je ozbiljno proceniti s obzirom na decenijama dugu represiju nad svim islamističkim i ostalim opozicionim snagama. To znači da bi moglo doći do sukoba između konzervativnih i liberalnih snaga unutar pokreta protiv svrgnutog predsednika Ben Alija.

Zato mnoge žene u toj zemlji, kao mlada Tunižanka Sofija Hamami, strahuju da bi mogle da izgube prava. „Kao žena, veoma sam zabrinuta da bi prava za koja smo se izborili u proteklih 50 godina, sada mogla da budu dovedena u pitanje“, kaže Sofija Hamami.

Ženska prava u Tunisu važe za najnaprednija u arapskom svetu. Već 1957. zabranjen je brak sa više žena, a već decenijama nije obavezno pokrivanje lica u javnosti.

Islamisti demantuju da su protiv demokratije i ljudskih prava

Novinar Taufik Ajaši, pristalica socijalističke partije „Obnova“ (Ettajid) veruje da neki islamisti odista teže stvaranju verske države. „Zaista postoji u partiji ’Preporod’ političko krilo koje se zalaže za to da se sadašnji ustav zemlje stavi van snage. Oni ne žele da priznaju sadašnju privremenu vladu i državne organe i možda će zahtevati oblik države koji se protivi principima republike“, kaže Ajaši.

Vođa islamista Rašed Ganuši odbija takve optužbe. U razgovoru za Al Džaziru on je rekao da se njegova partija zalaže za demokratiju i ljudska prava, polazeći od islamskih principa.

Autori: Ajari Šamzelasil / Mirjana Kine-Veljković

Odgovorni urednik: Ivan Đerković