Onaj ko proizvodi atomsku energiju, proizvodi i atomski otpad. A taj otpad zrači hiljadama godina. Čak ni Nemačka, koja je praktično odustala od atomske energije, još nije našla mesto na kome će napraviti svoju nuklearnu deponiju.

U Francuskoj su odmakli nešto dalje. Ta zemlja je decenijama forsirala korišćenje nuklearnih elektrana, pa je naravno primorana i da negde baca njihov otpad – vlada je takvo mesto našla u Biru, na istoku Francuske, na 120 kilometara od granice sa Nemačkom. U tom mestu naučnici već godinama traže način na koji bi 500 metara pod zemljom mogao bezbedno da se drži visoko radioaktivni materijal. Preduzeće koje se bavi tim zadatkom ANDRA smatra da je Bir idealno mesto. Tamo bi nuklearni otpad mogao da se odlaže 100 godina i posle toga bi deponija bila zatvorena. Otpad bi zatim zračio 100.000 godina dok na kraju ne bi postao bezopasan za ljude.

Bez debate, bez glasanja

Ali, protivnicima nuklearne energije smeta ne samo ta ideja, već i način na koji je Bir izabran kao nuklearno đubrište. Vlada u Parizu je sredinom jula – pred sam početak letnje pauze, tu odluku u vidu jednoj pasusa teksta ugradila u paket novih zakona o privredi; nije bilo nikakve diskusije o tome, niti glasanja u parlamentu.

Pošto nije poznato da se i na drugim lokacijama vrše ispitivanja, kritičari smatraju da je odluka o Biru doneta iza zatvorenih vrata. Poslanički klub Zelenih je takvu formu odlučivanja nazvao „nepodnošljivim činom nasilja“. Čak su i Agencija za nadzor nad korišćenjem nuklearne energije i Državni institut za zaštitu od zračenja izrazili „velike rezerve“ prema aktuelnom planu.

Kritike francuske stranke Zelenih u Nemačkoj dele ne samo njihove nemačke kolege, već – sve stranke. „Zaobilaženje parlamenta“, rekao je poslanik SPD u Evropskom parlamentu Jo Lajnen, „protivreči svim pravilima transparentnosti i dobrosusedskih odnosa.“ Političari su se uzjogunili pre svega u Sarskoj oblasti, nemačkoj saveznoj pokrajini koja je samo 150 kilometara udaljena od Bira. Svi poslanici parlamenta te federalne jedinice su bili protiv odlaganja francuskog nuklearnog otpada u tom selu.

Ministarka u defanzivi

Francuska ministarka za životnu sredinu Segolen Rojal ne razume ta uzbuđenja. „Pravljenje deponije za nuklearni otpad je dogovoreno još pre nekoliko godina“, rekla je. Jedan zakon iz 2006. godine zaista pruža osnov za to, ali u njemu se ne pominje neko konkretno mesto. Bivša životna saputnica fracuskog predsednika Fransoa Olanda je, međutim, rekla i da je lično protiv podzemnog skladištenja nuklearnog otpada. No, vlada je, kaže, sada donela odluku i stvar je gotova. Ali, postoji i mogućnost da se odredi drugo mesto ukoliko se pokaže da je to dobra „tehnička alternativa“.

Kritike pljušte sa svih strana pa se firma ANDRA trudi da ostavi utisak velike transparentnosti. Na njenom internet-portalu piše: „U duhu otvorenosti i razmene mišljenja, ANDRA želi da vodi dijalog sa svima kojih se to tiče.“ Ovaj koncern sada čak organizuje i kolektivne posete Biru – godišnje buduću nuklearnu deponiju obiđe oko 2.000 ljudi. U samom selu nema otpora vladinoj odluci, što ni ne čudi ako se zna da će nuklearni otpad tamo doneti radna mesta – a čitav region je ekonomski slab.

Nema teme koja bolje oslikava razlike između Nemačke i Francuske kao što je to nuklearna energija. Još za vreme gradnje elektrane Katenom osamdesetih godina – 12 kilometara od nemačke granice – veliki broj građana Nemačke je zbog toga izašao na ulice. U Francuskoj nuklearna energija nije bila sporna, pa ni posle tragedije u Fukušimi 2011. Tada je nemačka vlada donela odluku o odustajanju od nuklearne energije. Tek u poslednje vreme, i francuska vlada koriguje svoj kurs i udubljuje se u proučavanje alternativnih izvora energije. No, sve i kada bi Francuska radikalno promenila kurs, do sada proizvedeni radioaktivni otpad i dalje bi zračio...