Koliko brzo se širi nova plućna bolest?

Iznenađujuće brzo. Kineski državni kanal CCTV je javio da od utorka ima još 77 potvrđenih slučajeva zaraze, tako da je od izbijanja zaraze u decembru zabeleženo ukupno 291 slučaj. Najčešće su pogođene starije osobe. Šest pacijenata je umrlo, ali ti su pacijenti prethodno bili teški hronični bolesnici. Postoje potvrđeni slučajevi infekcije u Tajlandu, Japanu i Južnoj Koreji. Prema agenciji AFP ispituje se po jedan mogući slučaj na Filipinima i u Australiji. Svi inficirani u inostranstvu i sve osobe kod kojih se sumnja da su zaražene prethodno su boravile u kineskoj milionskoj metropoli Vuhanu.

Talas putovanja koji upravo počinje za Kinesku novu godinu koja pada u sledeću subotu (25.1.) povećava opasnost od prenošenja virusa. Za vreme najveće godišnje „seobe naroda“, na put kreće nekoliko stotina miliona Kineza. Azijski susedi Kine, kao i više aerodroma širom sveta, u međuvremenu su uveli kontrole telesne temperature putnika u dolasku i druge zaštitne mere.

Opšta nervoza dovela je do pada kursa na azijatskim berzama.

Kako se prenosi virus?

Kineske zdravstvene institucije u međuvremenu su potvrdile da se virus prenosi sa čoveka na čoveka. Do sada ipak nema indicija da se zaraza prenosi disajnim putevima. Odlučujuće pitanje je koliko lako virus može da pređe sa zaraženog čoveka na zdravu osobu i da li vremenom mutira da bi se prilagodio organizmu domaćina.

Prve infekcije dovedene su u vezu s jednom ribljom pijacom u Vuhanu, koja je u međuvremenu zatvorena. Moguće je da je prva zaraza bila takozvana zonoza – dakle da se desila u direktnom kontaktu životinje i čoveka, ili kao što se dešava sa mnogim klicama, da je prenesena vazduhom. Zonoze mogu da se prenose i preko prehrambenih namirnica, recimo, konzumiranjem mesa i drugih namirnica životinjskog porekla. Ako se ne obrade termički na dovoljno visokoj temperaturi ili ako su pripremani pod nepovoljnim uslovima, takvi produkti mogu da budu izvor zaraze.

Šta se zna o virusu?

Stručnjaci su nedavno „otključali“ genetsku sekvencu novog korona virusa 2019-nCoV koji prethodno nije bio dijagnostifikovan kod čoveka. Korona-virusi poznati su od šezdesetih godina dvadesetog veka. Ime potiče od proteinske strukture viruskog omotača koja podseća na krunu. Ti virusi nisu ništa neuobičajeno. Često su infekcije u suštini bezazlene i protiču sa simptomima koji su slični gripu: groznica, kašalj, zadihanost, a ponekad i stomačni problemi s prolivom.

Međutim, ti virusi su podmukli jer poseduju neverovatnu moć preobražavanja. Spadaju u takozvane RNK-viruse, jer poseduju ribonukleinsku kiselinu kao genetički materijal. Zato imaju veliki genetički varijabilitet. Praktično, to znači da oni lako preskaču barijere između vrsta da bi pronašli novog domaćina.

Ti virusi mogu, pri nepovoljnom razvoju bolesti, da kod čoveka, uz upalu pluća i sve teže disanje, da dovedu i do smrtnog ishoda.

Na primer, 2002. i 2003. je agresivni korona-virus SARS-CoV izazvao epidemiju. Bilo je zaraženo 8.000 ljudi, njih hiljadu je umrlo. Bolest je izbila u 30 zemalja. Godine 2012. otkriven je „Middle East Respiratory Syndrome Coronavirus“ (MERS-CoV), virus koji se proširio Arabijskim poluostrvom.

Koje su mere smislene?

Svetska zdravstvena organizacija (STO) je sazvala za danas (22.1.) krizni samit. Krizni komitet će raspravljati o tome da li će biti proglašena međunarodna zdravstvena opasnost. U takvom slučaju su moguće mere karantina, pooštravanje graničnih kontrola, osnivanje specijalnih zdravstvenih centara za lečenje kao i ograničenje međunarodnog putničkog saobraćaja.

Već sada su kontrole telesne temperature dolazećih putnika uvedene u Kini, kao i na aerodromima više azijskih zemalja, Sjedinjenih Američkih Država i Italije. Do sada ni Svetska zdravstvena organizacija, ni nemačko Ministarstvo spoljnih poslova nisu izdali zvanično upozorenje za putnike koji nameravaju da posete Vuhan.

I dalje su na snazi opšta higijenska pravila kao i pravila ponašanja – izbegavati kontakt s ljudima koji imaju akutne respiratorne teškoće, kao i sa živim i mrtvim domaćim i divljim životinjama. Redovno pranje ruku, naročito nakon kontakta sa obolelim ljudima ili njihovom okolinom.

Stručnjaci još ne smatraju da postoji opasnost svetske epidemije. Jonas Šmit-Hanazit koji radi za najveći nemački institut za tropske bolesti „Institut Bernhard Noht“ iz Hamburga, kaže da posebne mere za Nemačku trenutno nisu potrebne: „Trenutno opasnost zaista nije velika. Bitno je da se situacija stalno prati, i to ne radi samo Svetska zdravstvena organizacija, već i Institut Robert Koh kao evropski Centar za prevenciju i kontrolu bolesti“, kaže nemački virolog.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android