Novi savez opozicionih partija u Moldaviji nema za cilj da osvoji vlast, njegove predstavnike ujedinjuje želja da se bore protiv korupcije, manipulacija u pravosuđu i guste mreže oligarha u zemljama van Evropske unije. Taj novi front otpora pokrenulo je dvoje proevropskih, opozicionih političara: Andrea Nastase, predsednik pokreta „Dostojanstvo i istina“ (DA) i Maja Sandu, liderka stranke Akcija i solidarnost (PAS). Novi savez podržali su i vodeći predstavnici građansko društva.

Poslednji talas masovnih protesta pokrenut je nakon što je sud poništio rezultate izbora za gradonačelnika Kišinjeva, održanih 3. juna ove godine. Nastase je pobedio u drugom krugu protiv kandidata socijalista Jona Čebana, ali je sud rezultate poništio, zbog navodnih neregularnosti. Vrhovni sud zatim je tu odluku potvrdio, što je bilo veliko iznenađenje, jer su međunarodni posmatrači, pa čak i sam kandidat koji je izgubio, rezultate prihvatili kao tačne.

Sumnjivo obrazloženje suda glasi: pobednička stranka je na dan izbora, u vreme izborne tišine, „neovlašćeno agitovala“. Nastase naime, jeste, pozvao Moldavce da izađu na izbore, ali nije rekao za koga da glasaju.

Podeljena zemlja

Mnogi Moldavci presudu suda doživljavaju kao očajnički pokušaj vladajuće Demokratske partije (PDM) i njenog lidera Vlada Plahotnijuca – moćnog brokera i oligarha – da zadrži političku kontrolu nad zemljom. Prema preliminarnim istraživanjima javnog mnjenja uoči parlamentarnih izbora koji bi trebalo da se održe na jesen, njegova stranka neće zadržati većinu u parlamentu. Najjače snage sada su socijalisti (PSRM), s proruski orijentisanim predsednikom Igorom Dodonom na čelu, kao i stranka PAS Maje Sandu.

Birači u Moldaviji su podeljeni. Protivnici vlade tvrde da postoji svojevrsni tajni savez Plahotnijuca i Dodona, s ciljem da se bilo kojim sredstvima diskredituju proevropski orijentisani političari. Istovremeno, veliki broj Moldavaca, a posebno razočarani mladi ljudi, napustio je zemlju u potrazi za poslom i normalnim životom.

Ciljevi opozicije

Andrea Nastase upozorava da je u Moldaviji moguć „Scenario Janukovič“. On aludira na proteste koji su pre pet godina izbili u Ukrajini i postali poznati kao „Evro-majdan“. Tako nešto, kaže Nastase za DW, u Moldaviji bi mogao da izvede Plahotnijuc. A to, dodaje lider DA, ne bi bilo ni demokratski, niti bi bilo prihvatljivo za građane. „Naš cilj je“, kaže lider opozicije, „da oslobodimo državu i obnovimo demokratiju i stabilnost u našoj zemlji.“

Sa svoje strane, Maja Sandu ocenjuje da je „poništavanje slobodnih i fer izbora konkretan dokaz da Plahotnijuc kontroliše sve državne institucije, uključujući i pravosudne“. Sanduova, bivša konsultantkinja Svetske banke i kasnije ministarka obrazovanja Moldavije, u izjavi za DW ocenjuje da je situacija kritična. „Želimo da sa svim zainteresovanim snagama osiguramo demokratiju u Moldaviji“.

„Mnogo veća iznenađenja“

Reagovao je i Brisel – pismom koje su potpisali visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini i komesar za proširenje Johanes Han. Oni naglašavaju važnost demokratskih procesa i zalažu se da svi odgovorni poštuju ishod izbora „priznatih od strane domaćih i međunarodnih posmatrača, a koji održavaju volju birača“.

Reakcija vladajuće Demokratske partije na najnovija dešavanja prilično je oprezna. Predsednik parlamenta Andrijan Kandu naglašava da se ne može tek tako intervenisati u sudskom postupku, ali i dodaje da se zalaže za reforme u pravosuđu. Za to vreme, Vlad Plahotnijuc upozorava na „neka druga, mnogo veća iznenađenja“. Šta je lider vladajuće stranke pod tim tačno mislio – za sada ostaje tajna.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android