„Prolaziš kroz klub i odjednom se tuđe ruke nađu po čitavom tvom telu: po stražnjici, po grudima.“ Tako devetnaestogodišnja Alina Zonefeld opisuje situaciju u kojoj se do sada našla već nebrojeno mnogo puta, otkako je pre tri godine počela da izlazi u klubove. Jednom ju je jedan muškarac napastovao i nije prestajao ni nakon višestrukih upozorenja. Na kraju ju je čak i poljubio. Sada je Alina, u jednom otvorenom pismu, kritikovala menadžment klubova u istočnonemačkom gradu Jeni gde živi. Ali apel se odnosi na sve klubove u Nemačkoj. „Noću se u vašem klubu ne osećam bezbedno“, žali se devojka. Ona, kaže, voli da odlazi u alternativne klubove u svom gradu, ali u njima, nakon nekog doba noći, počinju pipkanja protiv njene volje.

Potpuno normalna pojava?

„U početku sam mislila da je to nešto normalno“, kaže Alina. Tek kada je počela malo više da se bavi problematikom seksizma, postalo joj je jasno da tu nešto nije u redu. „Dogodilo mi se toliko stvari koje su neverovatno neugodne i nimalo bezazlene.“ Odlučila je da izađe u javnost tek kada je shvatila da sa svojim problemima nije usamljena. Tada je donela i odluku da se obrati javnosti. Zajedno sa šest svojih prijateljica napisala je otvoreno pismo koje je, nakon objavljivanja u lokalnom dnevniku „Osthiringer cajtung“ naišlo na velik odjek u javnosti.

Sociološkinja Monika Šretler sa Tehničkog univerziteta u Dortmundu do sada je sprovela nekoliko reprezentativnih ispitivanja na temu nasilja nad devojkama. Rezultati su – drastični: 60 odsto devojaka i žena potvrdilo je da su bile žrtve seksualnog nasilja. Istovremeno, u nekim delovima Njemačke, poput Tiringije, prijava zbog seksualnog zlostavljanja gotovo i da nema.

Strah i sramota

Alina Zonefeld i njene prijateljice takođe nisu zlostavljanja odmah prijavile redarima u klubu. Zbog toga sada žale. Ali ona u svom pismu upire prstom i u menadžment klubova: „Atmosfera je takva da nisam sigurna da bi naišla na razumevanje da sam vam se obratila.“ Sara Gasen iz tradicionalnog studentskog kluba u Jeni „Rosenkeler“ razume Alinine sumnje. „Mnogim ženama neprijatno je da pričaju o napastovanjima. Neke misle da će klub zbog toga da ima problema, ali to su neosnovani strahovi“, kaže Gasenova. Neke devojke čak ne žele ni da napasnik (ili napasnica) budu odmah izbačeni iz kluba. Istraživanja na temu polne nejednakosti pokazuju da seksizam živi od ustaljenog odnosa između muškarca i žene. Napastovane žene osećaju se podređeno i to ih sprečava da preduzmu odlučujuće korake.

„Važna društvena tema“

Muškarci-počinioci mogu da se svrstaju u dve kategorije: neki se tako ponašaju jer smatraju da se nalaze na društvenom položaju koji im omogućava takvo ponašanje. Drugi pak, kaže sociološkinja Šretler, to rade iz sopstvenog osjećaja niže vrednosti. Ali za Alinu je i jedan drugi aspekt takođe pomalo traumatičan. „Bilo mi je teško da prihvatim činjenicu da u klubovima u koje izlaze ljudi koji dele slične poglede na svet kao i ja, ne mogu slobodno da se krećem“, kaže Alina. Žene sa svojim iskustvima veoma retko izlaze u javnost, ređe i od prijavljivanja napastovanja policiji. To je zato što reakcije nisu uvek ohrabrujuće i pozitivne – i to je na svojoj koži osetila i Alina. Na internetu je izložena porugama u kojima se njen problem sa seksizmom umanjuje. Neki je čak optužuju da je zbog svojih levičarskih, političkih stavova kriva za dolazak izbeglica u Nemačku koje su, prema komentarima, najčešći počinioci seksualnih napastovanja u klubovima. Samo, kaže Alina, napasnici su u njenom slučaju većinom bili „obični“, nemački gosti, a ne izbeglice.

Uprkos žestokim raspravama koje je podstaklo njeno otvoreno pismo, Alina je zadovoljna. „Sada će možda i pokoja šesnaestogodišnjakinja smoći snage i hrabrosti da prijavi seksualno napastovanje.“ Prilikom susreta s vlasnicima klubova u Jeni, dogovorene su informativne akcije. I obezbeđenje će biti prisutnije. „Podigla sam svoj glas i nešto se promenilo“, kaže Alina. To je dobro.“