Poslednji put kad su Alo Loke (30) i njegovi prijatelji sa fakulteta bili na kafi pričali su isključivo o aneksiji Krima od strane Rusije i ruskoj invaziji u istočnoj Ukrajini. „Šta bi mi uradili da se to dogodi nama u Estoniji“, pitao se Loke, koji radi za nacionalnu operu Estonije. „Ne možemo da sedimo skrštenih ruku!“ Lokeovi prijatelji su mu spremno odgovorili: prijavi se u dobrovoljačku vojsku Estonije.

Kaitselit, Savez odbrane je osnovan 1918. godine, posle proglašenja nezavisnosti od Rusije. Rasformiran je 1940. godine okupacijom Sovjetske vojske. Ponovno je pokrenut 1991. godine posle sticanja nezavisnosti. Sadašnji talas dobrovoljaca je najjači od tada. Estonija ima 1,3 miliona stanovnika i samo 3-800 profesionalnih vojnika. Ima još oko 14.500 dobrovoljaca – za slučaj ustanka ili rata. Tu je još 140 dobrovoljnih pripadnika Sajber Vojske Estonije, koji su pod nadležnošću Ministarstva odbrane.

„Šta mogu da uradim za svoju zemlju?“

Loke i još oko 1.000 Estonaca se ove godine prijavilo u Savez odbrane. Broj regruta je udvostručen u odnosu na prethodnu godinu. I susedne države beleže veliki porast u svojim dobrovoljnim vojnim institucijama – Litvanija, Letonija i Poljska. „Situacija u Ukrajini je to izazvala“, kaže komandant Melis Kili. „Mi Estonci smo veoma miroljubivi ili čak pacifisti, ali sad se ljudi pitaju: Šta mogu da učinim za svoju zemlju?“

Estonija ne prati samo operacije u Ukrajini. Moskva je u više navrata povredila estonski vazdušni prostor i pomorske granice baltičkih država. NATO prvi put razmišlja o velikim manevrima u regionu. Međutim, baltičke države više su za trajno prisustvo NATO na njihovom tlu. Ali, i njihovi građani žele da doprinesu.

„Zemlje zapadne Evrope toliko dugo žive u miru i bezbednosti da mladi ljudi zaboravljaju pravu vrednost demokratije, bezbednosti i mira“, kaže Martin Hurt iz Međunarodnog centra za studije odbrane u Talinu. „Narodi u Poljskoj i baltičkim državama su zabrinuti za svoju bezbednost i žele da daju svoj doprinos.“

Pitanje časti

Među regrutima ima raznih: od onih koji su tek završili školu, pa sve do onih koji su se u ruskoj vojsci borili u Avganistanu. Profesor Linar Remi objašnjava ovaj osećaj građanske dužnosti istorijom Estonca: „Naša nezavisnost je i dalje veoma krhka i ranjiva, ali veoma važna za Estoniju.“

Ima i poznatih regruta. „Velika je čast biti deo odbrane“, kaže je Raivo Tam, TV legenda u Estoniji. „Pretnja sa istoka je uvek tu – to ne mogu da zaboravim“, kaže Tam. „Naša istorija je nažalost pokazala da moramo biti spremni“, kaže Andres Letmets, predsednik Društva za psihijatriju u Estoniji koji je nedavno pristupio Savezu odbrane – sa 50 godina.

Rat u glavama

Estonci sa zabrinutošću prate raspoloženje među građanima ruskog porekla, koji čine oko trećinu stanovništva, kao na primer u Narvi, trećem po veličini gradu u Estoniji, direktno na ruskoj granici. „Svi znamo: da policajac Estonije ubije građanina ruskog porekla, Putin bi se umešao i rekao: Moramo da pomognemo našim sunarodnicima“, plaši se 22 -godišnjeg Mati Sild. „U ovom trenutku, rat počinje u medijima i glavama ljudi.“

Sild se 2007. godine kao učenik pridružio Savezu odbrane. Povod je bio pobuna u Talinu nakon što je Estonska vlada htela da sruši jedan spomenik sovjetskom vojniku u centru grada. On je video kako su ruski demonstranti bacali kamenje na policiju i palili prodavnice. Ali, on je takođe video kako su pripadnici Saveza odbrane bili spremni da pomognu policiji. Kaže da bi voleo da je mogao da bude sa njima. Kada je Rusija umarširala na Krim, svega se setio. „Ako se nešto ovde dogodi, hoću da sam spreman“, kaže student biotehnologije. „Hoću da znam da baratam oružjem i da ne moram da bežim na Zapad.“