Da li je uopšte neko verovao u nekakav „Plan B“? Britanska premijerka u parlamentu je jednostavno ispunila ono što se od nje u međuvremenu očekuje: da uporno ide dalje. Kao da se ništa nije dogodilo, kao da pre nedelju dana nije pretrpela istorijski poraz u pokušaju da kroz parlamentarnu proceduru provuče sporazum Velike Britanije i Evropske unije o Bregzitu.

Tereza Mej sada igra na kartu povećanja pritiska. Datuma Bregzita se približava i ona računa s tim da će njena taktika iscrpljivanja poslanike na kraju ipak da primora na popuštanje.

Plan B je zapravo Plan A

Svojim poslanicima britanska premijerka pokušala je da se predstavi kao neko ko je razuman. Ona je, kaže, vodila razgovore s drugim strankama i sada bi htela da zna kako oni – kolege iz njene sopstvene stranke – zamišljaju rešenje.

Ti predlozi trebalo bi nekako da dovedu do toga da sporazum između Velike Britanije i Evropske unije na kraju ipak bude prihvatljiv za sve. Međutim premijerka ne čini nikakve ustupke – ona istrajava na granicama koje je sama sebi postavila i preko kojih ne može da pređe.

Tereza Mej još uvek odbija tzv. „bekstop“, koji predviđa da Velika Britanija ostane u carinskoj uniji sve dok se definitivno ne reši pitanje granice između Irske i Severne Irske. Za Britance je pritom problematično to da bi oni u tom slučaju ostali u Uniji, ali bez prava odlučivanja. „Za to građani Velike Britanije nisu glasali na referendumu“, kaže Tereza Mej.

Ona međutim istovremeno zaboravlja da podseti da pitanje oko toga nikad i nije ni stajalo na referendumskom listiću. Britanska premijerka i dalje deluje i govori u korist onih unutar njene stranke koji su za tzv „tvrdi“ Bregzit.

Istovremeno, ona pokušava da i opoziciju uvuče to da se zahtevi pošalju u pravcu Brisela. Posebno kada je reč o „bekstopu“. Tereza Mej želi da zna koje promene u ugovoru sa EU su potrebne da bi ih prihvatile stranke u parlamentu u Londonu. Ali i to pitanje se pre svega odnosi na njenu sopstvenu stranku i jastrebove iz škotske partije DUP.

EU bi trebalo da popusti

U principu, strategija Tereze Mej kreće se u sledećem smjeru: do te mere povećati pritisak na poslanike da oni na kraju ipak, suprotno njihovim stavovima, pristanu na sporazum o istupanju Velike Britanije iz EU. I to važi za sve: od pristalica ostanka u Uniji, preko zagovornika „mekog“ Bregzita, pa do jastrebova iz njene sopstvene stranke.

Prema planovima britanske premijerke, poslanici bi trebalo da u drugom pokušaju prihvate sporazum, da spreče varijantu „noo dil““ i konačno stvar skinu s dnevnog reda. „Onaj ko želi da izbegne da Velika Britanija bez ugovora napusti EU, taj mora da podrži sporazum“, ponavlja Tereza Mej svoju mantru.

Tokom vikenda je iz kabineta premijerke procurila nedorečena ideja nekakvog posebnog sporazuma s Irskom, koji bi problem granice rešio na neki drugi način. Ali taj nezreli pokušaj u korenu je sasečen – između ostalog i u Briselu. London je brže-bolje demantovao te glasine i vratio se staroj ideji – pokušaj uticaja na EU da ipak na kraju promeni stav u vezi sa „bekstopom“.

Jedini u Briselu koji bi bio spreman na ustupke je poljski ministar spoljnih poslova koji je u ponedeljak (21.1.) izašao u javnost s predlogom da se „bekstop“ ograniči na pet godina. Ali njegove irske i nemačke kolege, Sajmon Kovenej i Hajko Mas su taj predlog odbacili odmah.

Evropska unija zbila je svoje redove i od vlade u Londonu traži – kao uslov za nove razgovore – da izađe sa predlogom koji bi bio prihvatljiv za parlament. Brisel ne veruje u ideju da bi pukim ustupcima EU oko osetljivog irskog pitanja nekako mogla da bude okupljena većina za dogovor o Bregzitu.

Vreme ističe

Do zvaničnog datuma Bregzita ostalo je još 67 dana i Tereza Mej povećava pritisak. Konačno glasanje u parlamentu ne bi trebalo da bude održano već sledećeg ponedeljka, kako je bilo predviđeno, već nekad kasnije, u februaru, u krajnjem mogućem terminu. A to kako do tada voditi pregovore s Briselom – to ostaje tajna Tereze Mej.

Poslanici u Londonu moraju narednih dana da odluče da li će pristati na igrice njihove premijerke. Zato smo trenutno svedoci mnogobrojnih pokušaja predloga samih poslanika – ve u cilju da se situacija nekako dovede pod sopstvenu kontrolu. Predloga je mnogo: od isključenja mogućnosti Bregzita bez ugovora, preko odlaganja datuma izlaska, pa sve do blaže forme Bregzita.

Ključ za novi referendum kao mogućnost izlaska iz krize – rešenje koje u međuvremenu ima sve više pobornika – leži u rukama šefa opozicione Laburističke stranke Džeremija Korbina. On međutim taktizira, bez da se jasno izjasni. U glavi mu se jedino vrti ideja novih izbora. Stranački interesi su u Londonu trenutno važniji od dobrobiti većine, a ovog ponedeljka nismo se približili nijedan korak bliže mogućem rešenju krize.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android