Američke demokrate imaju velike planove. Sa svojim zelenim nju dilom oni žele da odgovore na promenu klime i na nove privredne izazove. Pritom je asocijacija na nju dil iz 1930-ih godina svesno odabrana. Tada je američki predsednik Frenklin D. Ruzvelt na svetsku ekonomsku krizu reagovao pokretanjem velikog nacionalnog programa podsticanja konjunkture.

Obične staklene fasade pospešuju efekt staklene bašte

U borbi protiv gasova koji uzrokuju efekt staklene bašte njujorški gradonačelnik Bil de Blazio, inače član Demokratske partije, je prihvatio koncept zelenog nju dila. On želi da u Njujorku zabrani izgradnju novih nebodera sa staklenim fasadama. Na predstavljanju svog plana on je najavio donošenje novog zakona kojim bi se to regulisalo.

Po njegovim rečima, fasade koje se rade samo od stakla su "neefikasne", jer se kroz njih gubi puno energije. Na taj način one su najveći izvor gasova koji dovode do efekta staklene bašte. Ubuduće, ako neki investitor želi da gradi neboder u Njujorku, on i dalje može da koristi puno stakla, ali mora istovremeno da preduzme sve mere da smanji količinu štetnih gasova. "Ali da neko sam sebi podiže spomenik, koji onda šteti našoj planeti i ugrožava našu budućnost - to u Njujorku ubuduće neće da bude dozvoljeno."

Struja iz malina

Pri tome staklene fasada nisu štetne same po sebi. One bi čak mogle i da proizvode struju, smatra švajcarski hemičar Mihael Grecel - ako se opreme posebnim solarnim ćelijama sa pigmentima boja.

Grecel je poznato ime u svetu fotovoltaike - već godinama se vodi kao mogući dobitnik Nobelove nagrade za hemiju. Njegovo otkriće takozvanih organskih obojenih ćelija ga je učinilo toliko poznatim, da su te ćelije čak i nazvane po njemu. Te takozvane Grecelove ćelije oponašaju fotosintezu, dakle hemijski proces u kojem biljke pretvaraju sunčane zrake u šećer - i pritom oslobađaju energiju.

Ono šta je priroda izmislila pre 3,5 milijardi godina, moglo bi da pomogne u ublažavanju buduće energetske krize. Kako to funkcioniše on pokazuje svojim studentima uz pomoć soka od maline, malo rastvora joda i malo paste za zube. On to pomeša, mešavinu razmaže na dve staklene ploče premazane slojem cinkovog oksida - i već se vrti mali ventilator koji je na te ploče priključen.

Energetsko staklo služi i kao izolacija

Još 1992. je Grecel svoju obojenu solarnu ćeliju prijavio kao patent., a počela je i industrijska proizvodnja. Praksa pokazuje da je proizvodnja struje efikasna i stabilna. U Austriji je time obložen Sajens toranj, na površini od 1000 kvadratnih metara, a pojedine zgrade postoje i u Nemačkoj i Švajcarskoj.

Grecelovo energetsko staklo može da postigne stepen dejstva i do 14 odsto, "ali u tom slučaju staklo gubi na prozirnosti", objašnjava on u razgovoru za DW. A to arhitekte baš i ne vole. Zato je na zgradama koje su dosada obložene tim staklom stepen dejstva oko četiri odsto. 

Moderne silicijumske solarne ćelije, koje se nalaze u većini fotovoltaičkih postrojenja, mogu deloično i do 20 odsto Sunčane energije da pretvore u struju. Ali obojene solarne ćelije imaju drugu prednost: one mogu Sunčevu energiju da koriste sa obe strane stakla, a to dovodi takoreći do udvostručenja efekta. Istovremeno to staklo deluje i kao toplotna izolacija jer reflektuje infracrveno svetlo. Na taj način se štedi energija cele godine: leti i zimi.

Singapur je uzor

Staklena fasada veličine 300 puta 50 metara, što odgovara veličini fasade jednog prosečnog njujorškog nebodera, mogla bi godišnje da proizvede 2, 25 miliona kilovatčasova električne energije, tvrdi Grecel. To odgovara prosečnoj godišnjoj potrošnji 300 Njujorčana.

Ali američka metropola ima i veći potencijal za štednju struje. Švajcarski profesor preporučuje njujorškom gradonačelniku da se ugleda na Singapur. Tokom letnjih meseci, klima-uređaji bi se mogli podesiti na 25 stepeni - kao što je to slučaj u tom azijskom gradu. U tom slučaju potrošnja struje rapidno bi pala, "a na 25 stepena i dalje može odlično da se radi u kancelarijama - pogotovo kada se skine sako", kaže Grecel.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android