„Srbijo, hajde zajedno da definišemo ‘normalno’“, započeli su studenti u blokadi Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu svoj poziva na protest na trgu Slavija u subotu (23. maj).

Od studentskih akcija koje su pojačale poslednjih nedelja najveću pažnju izazvalo je lepljenje nalepnica sa natpisom „Studenti pobeđuju“, kao i objavljivanje njihovog „Memoranduma o KiM“. Šta je ključni motiv studenata da organizuju sutrašnji skup?

„Ovo su predizborni skupovi“

„Iako studentski pokret nije tradicionalna politička stranka, on se već neko vreme bavi aktivnostima koje inače sprovode stranke u predizbornoj kampanji – nalepnice, od vrata do vrata, sakupljanje sigurnih glasova i slično“, kaže politikolog Aleksandar Ivković.

„Organizovanje velikih skupova ili ‘mitinga’ je deo tih aktivnosti i u tom svetlu bih protumačio skup na Slaviji“, dodaje on za DW.

Cilj studenata je, dodaje, „da mobilišu pristalice i održe identifikaciju između njih i studentskog pokreta“.

„To je dokaz evolucije studentskog pokreta u pravcu aktera koji se priprema za izbore, jer ovo više nisu protesti na kojima se nešto zahteva od vlasti, već predizborni skupovi“, naglašava Ivković.

I istoričar Dragan Popović ocenjuje da je skup na Slaviji „aktivnost predizborne kampanje“ i dodaje da očekuje da će studenti, nakon što su objavili Memorandum o Kosovu i Metohiji, predstaviti još neki segment svog programa.

Memorandum kao „mejnstrim pozicija“

Studenti u blokadi u Kragujevcu su pre nekoliko dana objavili „Memorandum“ o Kosovu koje tu zovu „neotuđivim i sastavnim delom“ Srbije.

„Kao grad u kojem je utemeljena moderna srpska državnost, Kragujevac baštini dužnost da bude čuvar zavetnih vrednosti koje su nikle na Kosovu i Metohiji, ne samo na krvlju natopljenom bojnom polju, već i na duhovnom obzorju“, naveli su, između ostalog, studenti.

Za deo javnosti u Srbiji tekst Memoranduma je manifestacija desničarske ideologije studentskog pokreta.

Ivković kaže da je stav da status Kosova, kao dela Srbije, treba rešavati pregovorima sa međunarodnom zajednicom „mejnstrim“ pozicija srpske politike i verovatno stav najvećeg broja građana.

„Kao ‘desna’ dimenzija mogu se posmatrati retorika i stil kojim je Memorandum napisan, koji evociraju ukorenjene nacionalističke narative u srpskom društvu. Ne mislim da je ovo nužno znak desnog ‘skretanja’ studentskog pokreta zato što je desni nacionalistički element unutar njega bio prisutan od početka, kao i liberalni element, pa povremeno jedan ili drugi više dolazi do izražaja“, kaže Ivković.

Dodaje i da „za sada nijedan od ta dva elementa nije preuzeo apsolutnu dominaciju unutar pokreta“.

„Nedavno smo imali proboj, kako je delovalo, liberalne proevropske struje u vidu rektora Đokića, njegove posete Briselu i sličnih aktivnosti“, podseća ovaj politikolog.

Podsećanje na 1986. godinu

Memorandum je neke podsetio na Memorandum Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) iz 1986. godine, u kome se ističe da je Srbija u okviru SFRJ u podređenom položaju, kao i da Srbi nisu ravnopravni sa građanima drugih nacionalnosti.

Deo društva verovao je da je tim dokumentom SANU podržala jačanje srpskog nacionalizma, jednog od elemenata koji je doveo do ratova devedesetih godina.

Popović ističe da stavovi o Kosovu, prezentovani u Memorandumu, nisu njegovi stavovi, ali da taj dokument ne vidi „kao skretanje bilo gde, pa ni udesno“.

„Ono što je problematičnije od stava o Kosovu kao delu Srbije jeste jezik koji je korišćen, što uključuje i naziv ‘memorandum’. Ipak, verujem da je dobro što se izašlo sa ovim stavom. Korisno je da studenti i svi drugi uvide da postoje različiti stavovi i da će osetljive teme doći na dnevni red nakon pada autokratskog režima“, kaže Popović.

Taktika za izbore

Kada je reč o izborima, Ivković kaže da bi za studente bilo dobro da u subotu predstave barem delove programa „jer bi to stvorilo utisak da su pripreme za izbore odmakle i da je pokret spreman za njih“.

Dodaje da ni nacionalistički ni liberalni element ne treba „da preuzme primat“.

„Prosto, tako će osvojiti najviše glasova. Deo glasača će želeti ‘čistu’ liberalnu ili ‘čistu’ nacionalnu opciju i oni će glasati za opozicione stranke sa jedne ili druge strane spektra. Mislim da će njihova kampanja biti više fokusirana na pravdu i životna pitanja, a da će identitetska pitanja biti u drugom planu. Ako tako bude, gubici glasača na račun opozicionih partija biće manji“.

Iako veruje da bi jedna zajednička lista mogla efikasnije da mobiliše glasače koji su protiv vlasti, Ivković kaže da očekuje izlazak na izbore u više kolona.

„I u tom scenariju protivnici vlasti mogu zbirno da osvoje više glasova od vlasti. Ali, da bi se vlast smenila, potrebno je da u kampanji ne bude međusobnog napadanja, da nijedna lista ne padne ispod cenzusa i da, na kraju, pristanu da zajednički formiraju većinu posle izbora“.

I Popović ocenjuje da će „studentska lista odneti gotovo sve antirežimske glasove“.

„Voleo bih da političari koji su sposobni, vredni i zastupaju vrednosti koje su meni bliske podrže studentsku listu. Ta podrška ima smisla ako je aktivna, što znači stalan rad na terenu i predstavljanje svoje politike ljudima koje je studentska lista mobilisala.“

To bi, ističe, bila prilika da se „parira režimskoj propagandi da su opozicionari nesposobna i loša alternativa“.

„Time bi deo političara koji su sposobni i vredni podrške ne samo preživeo nakon izbora, već bi bio i značajan politički faktor, bez obzira na to što nije u parlamentu. Uostalom, nakon pada Vučićevog režima slede izbori za pokrajinu, lokalne samouprave, a verovatno brzo i novi, pravi višestranački izbori za parlament“, zaključuje za DW Dragan Popović.

Opozicija ni tu ni tamo

Kako je jasno da su studenti u kampanji, a do sada su striktno isključivali mogućnost da kuju zajedničku listu sa opozicijom, opozicione partije su u nezgodnom položaju.

Među opozicionim strankama, dolazak na skup na Slaviji je za sada potvrdio Zeleno-levi front, koji je nedavno i saopštio da će podržati studentsku listu ukoliko izbori budu održani u junu ili julu.

Predsednik Pokreta slobodnih građana (PSG) Pavle Grbović izjavio je za Novu da će doći na protest, ali je i dodao da PSG ne poziva na skupove u čijoj organizaciji ne učestvuje, pa da je na članovima da odluče da li žele da dođu. Lider Narodnog pokreta Srbije Miroslav Aleksić rekao je da njegova stranka podržava „svaki protest protiv režima“.

Studente „bezuslovno“ podržavaju Demokratska stranka i vanparlamentarni Pokret Kreni-promeni i Dveri.

Deo proevropske opozicije, među kojima su PSG i Stranka slobode i pravde, još nije definitivno utvrdio da li i kako izlazi na izbore ili razmatra podršku studentskoj listi. DW je dve stranke upitao kada se odluka može očekivati i od čega će zavisiti, ali odgovori do objavljivanja ovog teksta nisu stigli.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je, u nizu špekulacija o datumu vanrednih izbora, u četvrtak (21. maj) izneo najnoviju – sada kaže da će izbori biti od kraja septembra do sredine novembra ove godine.