Od utorka, kada je počelo vakcinisanje studenata po studentskim poliklinikama, u Nišu ih je vakcinisamo samo 26, iako je stiglo 1.400 doza vakcina AstraZeneka.

„Početak je, mi ne možemo da očekujemo baš veliko interesovanje na samom početku. Za sada nije značajan broj, ali se nadamo da će broj rasti", kaže direktor Studentske poliklinike u Nišu dr Radomir Pešić.

Kaže da je prvog dana bilo najviše vakcinisanih, ukupno 8 studenata, a da na dnevnom nivou imaju po dva studenta. Objašnjava da iako Niš ima 30.000 studenata, više od 20.000 nije iz Niša, domovi nisu u punoj funkciji, pa studenti imaju mogućnost da se vakcinišu i u svojim rodnim mestima, zbog čega nemaju tačan podatak koliko je zaista interesovanje među studentima.

Julija i Matea neće vakcinu

Za studentkinju prava Juliju Pejčić dileme nema – ona se neće vakcinisati:

„Smatram da i za postojeće vakcine nije bilo dovoljno vremena da se ispitaju njihova dugoročna dejstva i zbog toga ne želim da preuzmem rizik da ja budem neko na kome se efekti vakcine zapravo testiraju", tvrdi ona.

Njena prijateljica Matea Milosavljević kaže da kao astmatičar nema želju da se vakciniše vakcinama koje nisu dovoljno ispitane, posebno što i posle revakcinacije može da se oboli od covida. S obzirom da mora kod svog lekara po savet, Matea kaže da joj se ne ide sve dok ne mora. Ipak, dodaje, možda se i predomisli.

U čemu je problem?

Zašto su mladi ovoliko protiv vakcinisanja i na koji način pristupiti ovoj populaciji, direktor Studentske poliklinike dr Pešić kaže:

„Oni su postinformatička generacija, dosta su upućeni na društvene mreže, a one su vrlo zatrovane, vodi se paralelno jedna negativna kampanja protiv vakcinacije. Ja to kao čovek i kao lekar ne mogu da shvatim jer jedini naš izlaz iz ovog začaranog kruga i ove svetske epidemije je vakcinacija. Sad kažu da ne valja AstraZeneka. Pa kako je dobra za Nemce, a nije dobra za Srbe. To je čudno, i to ne razumem", kaže dr Pešić.

„Ono što razumem je da oni razmšljaju i da im je potrebno više vremena. U prirodi mladog čoveka je da mu je pojam bolesti i smrti dalek i stran. To razumem. Zbog tih zloupotreba društvenih mreža gde se potura sve i svašta, njih dovodi do trenutka da razmišljaju. Zato mislim da će narednih nedelja i meseci veći broj studenata doći da se vakciniše. Ovo je samo jedna od olakšica za sve nas da dođemo do ta čuvena tri i po miliona sa ljudima koji su preležali i da napravimo taj epidemijski bedem", kaže direktor Studentske poliklinike u Nišu.

Studentkinje iz Kruševca - u Nišu brže na red

To što je na ovaj način studentima omogućeno da prime vakcinu samo je ubrzalo proces za dve sestre iz Kruševca - Anu i Minu Drašković. Naime, studentkinje anglistike i psihologije prijavile su se u svom gradu da prime vakcinu, ali ovako su brže došle na red.

„Nisam se uopšte dvoumila. Ako hoćemo da se završi virus, znam da treba što više nas da se vakciniše. Među mojim prijateljima nema onih koji su striktno protiv vakcinacije, ali uglavnom su mišljenja da treba da čekaju, pa će da se vakcinišu, na primer, ako idu na more", kaže Ana Drašković. Njena starija sestra smatra da je mnogo manji rizik da se primi vakcina, nego da se ne primi.

„Jednostavno, ne vidim razlog da ne primim vakcinu. Želela sam AstraZeneku, jer sam čula da je jedna od najefikasnijih, kinesku nisam želela, a za ostale mi je bilo svejedno", kaže Mina Drašković i dodaje da su njih dve retke osobe u studentskoj populaciji koje su primile vakcinu.

„Mali broj njih se vakcinisao. Neki će tek sada da krenu, a većina će čekati godinu, godinu i po dana. Uglavnom nisu sigurni u efikasnost, plaše se steriliteta jer je bilo priče o tome, a neki ne znaju za koju da se odluče, pa odugovlače. U suštini, ljudi se plaše, a ne veruju ni medicinskim radnicima, ni vlasti, i lakše im je da poveruju u priče protiv vakcina. Tako ja to vidim", kaže Mina Drašković, studentkinja psihologije.

Ne mora preko poliklinika

Mnogi među studentima, međutim, nisu čekali da studentske klinike otvore vrata za vakcinaciju, već su to uradili ranije. Na primer, u Nišu su već par nedelja vakcinisani svi koji su se prijavili preko e-Uprave, zbog čega se sada do vakcine može doći bez prethodnog prijavljivanja.

Tako je uradio Mladen Đorđević. Prvobitno je odlučio da neće primiti vakcinu, ali se predomislio nakon dužeg nagovaranja članova porodice. 

„Najviše sam bio u dilemi jer imam autoimunu bolest ulcerozni kolitis, i nisam znao kako će se dejstvo vakcine odraziti na moj organizam i da li će mi naneti neku štetu, posebno što nije bilo reči i ispitivanja o vakcinama i osobama sa autoimunim bolestima. Drugi razlog je što mi je vakcina delovala eksperimentalno zbog kratkog vremena u kome je postala dostupna ljudima. Dok su određeni stručnjaci isticali da dobra vakcina ne može da se napravi za manje od godinu dana, a nama je bila dostupna nakon 9 meseci", kaže Mladen.

Kaže da ga je dodatno odbijala i činjenica da ima puno proizvođača i da je doživeo vakcinu u službi politike, a ne u službi zdravlja. Ipak, posavetovao se i sa nekoliko lekara.

„Savetovali su me da primim vakcinu i da je to bolja opcija nego da ne primim, a ja jesam u rizičnoj grupi. Zato sam je primio", objašnjava on.

U Beogradu može da se bira

Za razliku od Niša, u Beogradu su studentima na raspolaganju tri vakcine: AstraZenekea, Fajzer i Sinofarm, ali i tamo je vakcinisano tek oko hiljadu studenata.

Dok je ministar prosvete Branko Ružić, koji je posetio jedan od punktova vakcinacije, imunizaciju studenata ocenio kao perfektnu, ujedno je i apelovao na njih da se vakcinišu u što većem broju. Budući da u drugim gradovima imunizacija ide znatno sporije, direktor niške studentske poliklinike Radomir Pešić takođe apeluje na studente da budu društveno odgovorni.

„Moraju da budu na nivou zadatka i da shvate društvenu odgovornost, odgovornost prema sopstvenom zdravlju, i da čuvaju zdravlje svojih najbližih i cele društvene zajednice", kaže on za DW.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.