Osamnaest dana, osam zemalja i 1.950 kilometara kasnije – studenti iz Srbije okončali su svoj maraton od Novog Sada do Brisela. Uz zvuke himne italijanskih partizana „Bella Ciao“ dočekali su ih građani okupljeni pred vratima ključnih institucija Evropske unije.

Među njima je i porodica Dunje Stanojković, studentkinje veterine iz Pančeva. Njeni roditelji i starija sestra ponosno su pratili njen dolazak, istovremeno zabrinuti i uzbuđeni.

„Nadamo se nekom boljem životu u Srbiji i da nam deca neće odlaziti u inostranstvo, da ćemo vratiti demokratiju u Srbiju“, kaže za DW njena majka Dragana.

Studentski maraton stigao je u Brisel u trenutku kada protesti u Srbiji traju već više od pola godine. Inicirani padom nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu koja je usmrtila 16 ljudi, protesti su prerasli u širu borbu za pravdu i odgovornost, a protiv autoritarizma i korupcije.

U trenucima euforije, moto „Niko nije umoran“ odjekuje kao poruka istrajnosti. Brisel je, kažu studenti, tek još jedna stanica. Cilj im je da evropske zvaničnike iz prve ruke informišu o situaciji u Srbiji.

„Želimo da ukažemo na probleme i da ljudi u Srbiji i širom sveta znaju u kojoj smo situaciji“, kaže za DW student-maratonac Uroš Obradović. „Od Evropske unije očekujemo razumevanje i podršku za dalju borbu.“

Evroposlanici poručuju: „Čujemo vas“

Prva adresa njihove trodnevne posete evropskim institucijama bio je Evropski parlament. Tamo su najpre odali poštu žrtvama tragedije, položili cveće i patike u kojima su prešli stotine kilometara, a potom krenuli u diplomatsku misiju.

U parlamentu su naišli na otvorena vrata. Poslanici su nedavno usvojili Izveštaj o napretku Srbije, u kojem se jasno prepoznaju problemi na koje studenti ukazuju. Čestitali su im na hrabrosti i angažmanu.

„Najveća prepreka da Srbija napreduje je upravo priroda njezine vlast koja je oličena u Aleksandru Vučiću“, kaže za DW izvestilac za Srbiju Tonino Picula.

„Ne možemo naprosto prihvatiti kao verodostojnu tu listu želja koja dolazi iz službenog Beograda, i sasvim drugačije diskrepantno ponašanje kao što je, naravno, i nedavni bio odlazak srpskog predsednika na Putinovu paradu u Moskvi.“

Oštre poruke iz Evropskog parlamenta nisu novost, ali jeste činjenica da se njima pridružila i Evropska narodna partija čiji je Vučićeva Srpska napredna stranka pridruženi član, objašnjava za DW glavni urednik portala European Western Balkans Nemanja Todorović Štiplija. To je, kaže, posebno važno imajući u vidu da je ovo najjača partija u Evropskoj uniji.

„Postojala je i diplomatska misija kada su Donald Tusk i [Kirjakos] Micotakis dolazili u Srbiju da poguraju Aleksandra Vučića, ali nisu uspeli, i mi sad prvi put imamo situaciju da je Evropska narodna partija imala izuzetno oštro saopštenje gde se kaže da prosto član Evropske narodne partije ne bi smeo da bude na paradi u Moskvi“, podseća Štiplija.

„Ursula fon der Lajen neće moći zauvek da ćuti“

Studenti bi tokom trodnevne posete trebalo da se sastanu i s komesarkom sa proširenje Martom Kos i komesarom za omladinu, sport i međugeneracijski dijalog Glenom Mikalefom.

Kos je prilikom nedavne posete Srbiji poručila da su zahtevi studenata u skladu s onim što i Evropska komisija traži od Srbije i da do novosadske tragedije ne bi došlo da je postojala vladavina prava.

„A ni predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen neće moći večno da ćuti“, kaže za DW poslanica Evropskog parlamenta iz Slovenije Irena Joveva. „Ja sam njoj rekla da ignoranca ubija, doslovno ubija. Sad je pritisak i na njoj, jer je ovo borba za evropske vrednosti koje bi ona trebalo da reprezentuje.“

Picula reakciju očekuje i zbog toga što je, kako kaže, na ceni i kredibilitet Evropske unije.

„Nije moguće računati na kredibilnu politiku proširenja koja ne utiče na korenite promene u državama koje kucaju na evropska vrata, a pogotovo kada je reč o Srbiji, jer ona je pojedinačno zbog svoje veličine i značaja možda najvažnija država kandidatkinja na Zapadnom Balkanu. Zato je odnos prema Srbiji u ovom trenutku relevantan i za budućnost politike proširenja“, ocenjuje Picula.

Novac kao mehanizam pritiska

Reči su, čini se, prešle i u dela: zbog neispunjenih obaveza iz takozvanog Plana rasta, Evropska unija odložila je isplatu 111 miliona evra pomoći Srbiji.

U okviru tog Plana rasta, Srbija je donela Reformsku agendu koja sadrži konkretan plan reformi koje bi trebalo da ispuni do 2027. godine, a koje se odnose na zahteve iz pregovaračkog procesa. Reforme koje je Srbija prvo trebalo da sprovede su izmena medijskih zakona, izbor članova REM-a i revizija biračkog spiska.

„Evropska komisija misli da će kroz Reformsku agendu privoleti nosioce vlasti u Srbiji da konačno nešto urade po pitanju evropskih integracija, jer je taj proces tri godine u zastoju”, objašnjava Štiplija.

On veruje da će se pritisak intenzivirati, ne samo iz Komisije, već i od strane država članica i EPP-a, jer je Srbija jedina od zemalja Zapadnog Balkana koja nije ispunila svoje obaveze iz Reformske agende i zbog toga nije dobila sredstva, dok su Crna Gora, Albanija, Severna Makedonije daleko odmakle u tom procesu.

Šta još može EU?

Može li Evropska unija da učini više od pritiska? Može – i jeste, podsećaju oni koji se sećaju kako je pre nešto više od decenije odigrala ključnu posredničku ulogu u rešavanju političke krize u Severnoj Makedoniji.

Evroposlanik Tonino Picula kaže da je spreman da razgovara o sličnim inicijativama, ali najpre očekuje jasnije signale iz studentskog pokreta.

„Studentski pokret nalazi se na jednom raskršću. Sada naprosto moramo čuti neke jasnije odgovore na sasvim konkretna pitanja što će se u Srbiji događati dalje“, kaže Picula.

Studenti su se posle višemesečnih debata izjasnili da izlaz vide u izborima i traže da se oni raspišu do sredine maja. Najavljuju i sopstvenu listu, ali još nije jasno kako će izgledati, ni kakav odnos planiraju prema opozicionim partijama.

Evropska unija se tim povodom još nije jasno izjasnila – i verovatno neće sve dok, kako kažu izvori DW, Srbija ne ispuni preporuke za unapređenje izbornih izbornog procesa koje je sastavila Kancelarija OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR).

„Nije naša odgovornost ni pravo, niti ćemo to da radimo, da se mešamo u interne politike“, kaže Irena Joveva. „Ali mi ih podržavamo u borbi koja je borba Evropske unije i ja stvarno mislim, očekujem i zahtevam, a nisam jedina, da izborni uslovi budu fer, jer to je temelj demokratije kao takve.“