Dan uoči godišnjice najvećeg studentskog i građanskog skupa 15. marta 2025. u Beogradu, u centru Berlina održana je rasprava o jednoj temi o kojoj se retko priča otkako su studentski protesti počeli da menjaju svakodnevicu Srbije. Naime, koliko je ovo vreme ostavilo traga na psihičko zdravlje pre svega onih koji u pokretu učestvuju?

Jer, kako se moglo čuti na samom početku večeri, tokom svih ovih meseci od početka protesta često se govori o politici i političkim ciljevima, a manje o samim ljudima koji ovaj pokret nose.

Delom iznenađujuće pozitivni rezultati

Okosnica rasprave, koju je organizovao berlinski psiholog Andrej Todorović, bili su preliminarni nalazi istraživanja o mentalnom zdravlju tokom studentskih i građanskih protesta u Srbiji, koje je sproveo tim istraživača sa filozofskih fakulteta u Beogradu i Novom Sadu i sa Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju u Beogradu.

Ljiljana Mihić i Sara Dojčinović sa Odeljenja za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu predstavile su na tribini preliminarne rezultate studije koji su pokazali neke očekivane, ali i pozitivno iznenađujuće nalaze.

Sara Dojčinović je na upit DW-a o tome koje su glavne spoznaje studije koja je sprovedena na 664 učesnika u januaru i februaru ove godine ukazala na to da susret sa svakodnevnim pritiscima i pretnjama ne mora u svakom slučaju da rezultira isključivo negativnim posledicama.

„Preliminarni rezultati pokazuju da je izloženost policijskom i parapolicijskom nasilju tokom protesta i blokada povezana sa lošijim pokazateljima mentalnog zdravlja, ali i da slika nije potpuno jednostavna“, kaže ona.

„Vidimo povezanost nasilja sa višim nivoima negativnog afektiviteta, anksioznosti, depresivnosti i simptoma PTSP, ali istovremeno, kada ih prati i veća socijalna podrška, dostupnost stručne podrške i kolektivni angažman, vidimo i više pozitivnog afekta i posttraumatskog rasta“, dodaje Dojčinović.

Kako pojašnjava, ljudi na teška iskustva ne reaguju samo kroz patnju, već istovremeno kroz odnos sa kolektivom i učešće u protestima „grade otpornost, povezanost i osećaj smisla“.

Ljudi se osećaju dobro kada imaju osećaj da kontrolišu stvari

Jednostavno rečeno: ljudi se sa pritiscima nose mnogo bolje ako ih istovremeno nosi osećaj da nisu sami.

Aleksandar Dimitrijević, učesnik tribine i psiholog iz Berlina, objasnio je kako naročito kod mladih osećaj zajedništva može ublažiti negativna iskustva koja prate proteste od samog početka, a koja su pre svega povezana sa pritiscima, kako državnog aparata tako i dela javnosti.

Presudnu ulogu u tome ima osećaj da se napokon nešto može promeniti nabolje.

„U pravilu se ljudi psihički osećaju mnogo bolje kada imaju osećaj da stvari drže u svojim rukama. To se stručno zove locus of control. Ako sam prepušten tome da neko drugi odlučuje o svemu, u pravilu se osećam lošije“, kaže Dimitrijević i dodaje:

„Ovi mladi ljudi se osećaju dobro jer imaju osećaj da nešto doprinose, da nešto rade, da nešto od njih zavisi. Imaju nadu da će nešto promeniti i imaju osećaj podrške zajednice i to su sve divne stvari.“

Ohrabrujući gestovi građana

Anja Azdejković i Emilija Lazarević sa Biološkog fakulteta u Beogradu potvrdile su gostima berlinske tribine taj osećaj. Za njih je poslednjih godinu dana, kako su rekle, najuzbudljiviji i najpozitivniji segment života.

„Praktično nas nose osećaji zajedništva i solidarnosti, i to ne samo među studentima nego i od strane građana“, rekla je Azdejković. Posebnu energiju daju mali gestovi građana poput znakova pažnje u obliku hrane ili jednostavno verbalne podrške, dodaje.

To potvrđuje i sama studija, kako za DW kaže Sara Dojčinović.

„U ovakvim kolektivnim i politički nabijenim okolnostima, kada ljudi vide da neko trpi nasilje ili nepravdu, to može da podstakne osećaj solidarnosti, potrebu da podrže jedni druge i zajedničko pronalaženje smisla“, kaže ova naučnica.

Protivnik opasniji nego onaj devedesetih

Na pitanje o „kondiciji“ studenata da svoj projekat sprovedu do kraja, odgovori su neodređeniji.

„Ovaj studentski protest je kvalitetan, masivan, ali bih rekao da je i protivnik mnogo opasniji nego protivnik iz devedesetih. Imam osećaj da ovi studenti donose veoma pametne i promišljene odluke i da su u potpunosti posvećeni stvari, ali ishod je teško predvideti“, zaključio je Dimitrijević.

Mnogo zavisi i od izdržljivosti učesnika protesta pred kojima je faza donošenja važnih odluka. Aspekt zajedništva, kako zaključuje Dojčinović, u odupiranju negativnim posledicama pritisaka može odigrati presudnu ulogu.

„Važno je naglasiti da posledice nisu jednoznačne, odnosno da odgovor ne mora biti ili-ili; ljudi mogu biti i iscrpljeni i osnaženi u isto vreme. Ono na šta naše istraživanje preliminarno upućuje jeste da socijalna, ali i stručna podrška, tu igraju ključnu ulogu.“