„Romistika kao pojam nije ranije niti postojala u hrvatskom i bliskim jezicima!, objašnjava nam Ljatif Demir, profesor na Odseku za indologiju Filozofskog fakulteta u Zagrebu. Jer, odmah smo u razgovoru s njim primetili – taj izraz nije baš jako poznat no možda postoji drugde na Balkanu? „Ne“, kaže on, „jer se izučavala samo romologija, nauka o Romima, ali romistika kao lingvističko područje nije bila pokretana niti u žarištima kao što bi bilo ono u Bugarskoj. Hrvatska je nauka time postigla jedinstveno ostvarenje, koje do punog izražaja dolazi tek s činjenicom da ovde živi relativno malo Roma, u poređenju sa Makedonijom i Srbijom, Rumunjskom i Bugarskom.“

Posredi su nove osnovne studije na Univerzitetu u Zagrebu pokrenute tek lani koje trenutno pohađa 18 studenata. U pripadajućim relacijama to nije malo nego je impresivno mnogo. Katedra se još razvija i trebaće godine dok realizuje autoreprodukciju – proizvodnju sopstvenog kadra.

 - pročitajte još: Ja sam prvo čovek

„Moraćemo da dobavimo određenu količinu stručne literature, recimo, obzirom da je nema na hrvatskom jeziku. No možemo se služiti i onom na romskom, francuskom ili nemačkom. Uspostavićemo i saradnju sa srodnim studijima u regionu i šire. Veći problem krije se u političkoj nevoljkosti nekih od zemalja u okruženju da i same daju priliku romistima u svojim univerzitetskim sredinama. Jer, tamo ima onoga što je s jezikom ipak nenadomestivo, ima puno izvornih govornika“, kaže profesor Demir, tumačeći nadalje kako Romi u Hrvatskoj zapravo malo koriste romski jezik, u odnosu na njihove sunarodnike drugde u jugoistočnoj Evropi.

Velika odgovornost

Ljatif Demir i sam je iz Skoplja, tačnije iz četvrti Topaana, poznate po velikoj romskoj zajednici. No doktorirao je u Zagrebu, pa je ta veza – slučajna, kako sam kaže – bila presudna za nastavak njegovog rada na istom fakultetu. „Usudili su se da mi povere toliku odgovornost“, smeje se naš sagovornik, „a za to nije bila potrebna mala odvažnost, ako ćemo govoriti ozbiljno. Predrasude prema Romima su dan danas svuda jako izražene. Moji studenti često se na početku otvoreno čude kad susretnu Roma sa zanimanjem sveučilišnog profesora. Znači, čak i oni koji su sami izabrali romistiku.“

Nije to ništa čudno jer šire društvo mladim ljudima sve do fakulteta sugeriše o Romima jedno te isto. „Da varaju i da su prljavi, da kradu decu i slično“, priča Demir. Ali, činjenica je da se nedovoljna integrisanost Roma u društvo ogleda upravo na dvema ključnim parametrima – zaposlenosti i obrazovanju. Među sadašnjim studentima romistike uopšte nema Roma iz Hrvatske. Štaviše, samo je troje Roma ukupno – dvoje iz Makedonije i jedan iz Crne Gore. Razlog je očit, Romi u obrazovnom sistemu teško dospevaju do kraja srednje škole.

Značajan iskorak Hrvatske

„Podrška integraciji mora se sprovoditi od vrtića“, tvrdi profesor, „inače je nemoguće izbeći neke socijalne pritiske i uspeti. Romi nemaju druge domovine izuzev one u kojoj žive, oni više nisu nomadi kao što su nekoć bili velikim delom. A domovini su uvek lojalni i nikad nisu izazvali neki rat, generalno su miroljubivi. Smatram da je sve to dobar zalog da se nastoji prevladati međusobna bojazan između njih i većinskog naroda. Hrvatska je tu učinila ogroman iskorak, osnivanjem ovog studija, čemu je doprineo i romski saborski poslanik Veljko Kajtazi, jer je gradnja sustava odozgo veoma bitna. Ali, neće ići ni bez akcije odozdo, od rada u bazi.“

Kajtazi je i autor dosad jedinog romsko-hrvatskog i hrvatsko-romskog rečnika, dok Ljatif Demir sa saradnicima radi na hrvatsko-romskom rečniku s objašnjenjima za sve izraze. To kapitalno delo, kao nužan korak u razvoju hrvatske romistike, trebalo bi biti objavljeno do kraja iduće godine. Nakon toga će zacelo i neromski studenti znatno lakše usvajati gradivo.

Prvi hrvatski doktorat iz romistike

A jedna od takvih mladih koji čine istinsku perspektivu romistike i boljeg razumevanja Roma u Hrvatskoj jeste Katarina Katavić. Ta postdiplomska studentkinja indologije, danas zaokupljena doktoratom o razvoju novoindoarijskih jezika s naglaskom na romskom, dogodine bi trebalo da počne sa radom kao asistentkinja profesora Demira: „Sve je počelo startnom zaintrigiranošću dok sam studirala indologiju i germanistiku, naime, privukla me je sličnost između hindu jezika i romskog. Potom sam upisala izborne predmete, uvod u romski jezik i uvod u kulturu i književnost Roma. Bilo je jako zanimljivo, dinamično i posećeno, s puno studenata koji nisu bili s indologije.“

 - pročitajte još: Problem se zove anticiganizam

Ona će se tako i dalje baviti sanskritom i hindijem, ali i romskim. Konačno, biće to prvi hrvatski doktorat u vezi s romskim jezikom. „Mislim da romistika ovde ima budućnost, pa se ne brinem ni za sebe. Studenti su motivisani, pokazali su već da im nije teško dolaziti ni subotom na redovnu nastavu. Nisu pasivni kao što je drugde čest slučaj“, rekla nam je Katarina Katavić, buduća prva hrvatska romistkinja i nastavnica na ovom polju.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android