Turizam je postao celogodišnja reklamna žurka: festivali elektronske muzike, sportske manifestacije, krstarenja. Gradovi stenju pod masama turista. Taj razvoj pratim već godinama u Hrvatskoj. Lako je tu zemlju pohvaliti: samo priroda, kršne planine i ostrva čisto more, raznoliki pejsaži, a sve to uz kratke distance. Turistički menadžeri, međutim, kažu: "To nije dovoljno! Mora biti više toga, inače nam turisti neće dolaziti cele godine."

Hrvatska je sad u modi, to je nedavno preminuli svetski poznati kuvar Anthoni Bordejn zaključio još 2012: Ako nisi bio ovde, onda si idiot!. A ove godine i uspeh fudbalske reprezentacije. Najkasnije tada je čitav svet saznao za tu malu zemlju na Jadranu.

Rast pod svaku cenu. I to u jednoj zemlji čija se obala na jednoj strani graniči s brdima, a na drugoj s morem. Više od pet miliona noćenja u samo nekoliko meseci. Ulice i trajekti su prepuni. Razlog za neke da slave: neograničene šanse zarade novca! Neki legalno, drugi maštovito izbegavajući poreze.

Dragi naš novac

Ponude su brojne: turisti se ne moraju više zadovoljiti samo belom ribom i blitvom. Ne, u međuvremenu Hrvatska gurmanima nudi sve što požele, od sušija, preko tapasa, pa do Akai Boula. Autentično? To niko više ne želi. Turisti sada traže "global-urban-feeling": čovek putuje da bi se svuda osećao kao svuda.

Žurke? Hvar se već godinama nalazi u vrhu omiljenih destinacija. Stanovnici se ne bune protiv buke, kao recimo u Barseloni. Jer, na usamljenom ostrvu se živi od turizma. Grad Hvar je ove godine ipak povukao kočnicu: piknik na glavnom trgu se kažnjava s više od 100 evra, noćna galama takođe. Turistički menadžment sad radi na tome da dopre i do drugih ljudi, a ne samo do onih koji bi da se glasno zabavljaju.

Konobari koji noću donose piće, ujutro serviraju doručak. Ljubazno se izvini ako nešto zaboravi: "Sorry, ali noć je bila duga." Zaštita radničkih prava? Teško. Osoblje? Reguliše se preko ugovora na privremeni rad. Studenti stoje u redu kako bi se preko leta dograbili nekog poslića i zaradili nešto novca na baru na plaži. Cene? Za domaće nedostižne, ali i za ne mali broj turista. 

Autentično? Malo sutra! 

Split, taj ponosni beli grad, Svetska baština UNESCO, postao je muzej za turiste. Jedva da se još može naći autohtoni život u tom dalmatinskom gradu. A Splićani, koji su svoje detinjstvo proveli igrajući se na mermernim pločnicima, retko odlaze u stari grad. A i zašto bi? Da se guraju sa masama turista? Kad sam ove godine došla u Dioklecijanovu palatu i videla da se zatvorio moja omiljena mala radnja, nakratko mi je srce zastalo. Pa naravno, vreme takvih dućana je prošlo, tešila sam se. Međutim, sve je manje tih starih dućana, ono što preživi služi turizmu.

Dućani se sele u trgovačke centre izgrađene na rubovima gradova, a često su ti centri međunarodni lanci. Turizam sve više menja evropska gradska jezgra tako da postaju "ne-mesta" kao aerodromi. Kafići, restorani, dućani, sve je isto, svuda. Samo se kulisa menja, imena gradova koja stoje na suvenirima. Sve ono što jedan grad čini urbanim i autentičnim povlači se pred turistima kojima treba omogućiti da lako otvore novčanik.

Profit je taj koji vlada, veliki i mali su već nanjušili brzu lovu. "Netaknuto" je paradoksalni pojam tog buma. Pre se u starim jezgrama gradova moglo naići na ljude koji noću hrane mačke lutalice. Dečaci bi se glasno na lokalnom dijalektu sporazumevali dok bi na ulaci igrali fudbal. Rubovi gradova su nekada bili izletište za domaće stanovništvo i za one najsiromašnije.

Sada je sve to kulisa: na plaži se mora platiti za ležaljku na kojoj se, na mokrom znoju prethodnika, prave fotografije za Instagram, i to čak rado s preskupim koktelima u ruci. Tajnih uvala gotovo da i nema više, jer svuda pristaju brodovi i čamci. Ukoliko želite da nesmetano uživate u zalasku sunca, naći će se neki turist koji će vam smetati dronom.Čak i pod vodom: turisti s kamerama. Taj turist, s druge strane, hoda bezizražajno, jer kamera za njega sve snima. Možda će uveče pogledati gde je to sve preko dana bio.

Vreme humanog turizma - nekad bilo, sad se spominjalo

Sedeća žrtva turista će biti Vis, ostrvce ispred obala Splita, jer se tamo odvija radnja filma Mama mija 2. Grčko ostrvo Skopelos, na kojem je sniman prvi deo već je izgubio svoju dušu. Na ostrvu snova, Braču, građani trenutno vode bitku protiv nemačkog turističkog koncerna TUI i jednog domaćeg investitora - zbog planova oko izgradnje hotelskog kompleksa za tri hiljade turista u jednom ribarskom mestu s jedva tri hiljade stanovnika!

Bilo jednom vreme kad se u Evropi živelo, studiralo, istraživalo, ribarilo. Pravile su se cipele, krojila odeća… Bilo je to vreme humanog turizma. No, masovni turizam se sve više širi a zarada se ne sliiva u izgradnju i poboljšanje domaće infrastrukture. Naravno da i mnogi domaći profitiraju. Sve dok, kao u Dubrovniku, primete da, ajme, odjednom desetine hiljada ljudi dnevno posećuje taj jadranski biser. I to baš Dubrovnik, grad slobode, koji je nekada tu slobodu i nezavisnost zapisao na svoja vrata i za slobodu se vekovima borio protiv stranih sila. Sada, u 21. veku, Dubrovnik je doživeo ultimativni poraz: turizam je osvojio grad, bez ikakve obrane.

Novac, koji sa sobom donosi turizam, se pretvara u pravu pošast, ukoliko se samo oslonite na to da budete kulisa za aktivnosti u slobodnom vremenu za one koji sebi to mogu da priušte. I ako zemlju prodate onome koji pre svega želi svoj profit.

Duša gradova ovog kontinenta je nekada bio polis. Grad. Zamišljen kao zajednica građana i javni prostor. Vreme je da Evropa dopusti domaćem stanovništvo da saodlučuje o tome koji i kakav turizam smatraju prikladnim za svoje gradove i ribarska sela, kako bi domaća infrastruktura od toga mogla profitirati i kako bi priroda ponovno bila u centru pažnje, umesto samo profita. Pre svega je, međutim, kucnuo čas da se razgovara o jednoj Evropi koja ponovo može puno više od turizma, pre svega na jugu kontinenta.

Jagoda Marinić je hrvatsko-nemačka spisateljica i novinarka. Nedavno je objavila knjigu "Made in Germany - šta je nemačko u Nemačkoj?" Iz njenog pera je proizašla i knjiga "Uputstvo za upotrebu Hrvatske"

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android