Od 2015. godine, kada su sporazumom Kosova i Evropske unije osnovana Specijalizovana veća Kosova (SVK) sa sedištem u Hagu, donete su četiri presude – dve za ratne zločine tokom rata na Kosovu 1998. i 1999. godine i dve za ometanje pravde.

Početkom sledeće, 2026. godine, očekuje se epilog najvećeg predmeta koji se vodi pred tim hibridnim sudom koji je deo kosovskog pravosudnog sistema, dok su sudije i tužioci građani država EU ili država donatora – Kanade, Norveške, Švajcarske, Turske i SAD.

Od 9. do 13. februara biće održane završne reči na suđenju Hašimu Tačiju, Kadriju Veseljiju, Redžepu Seljimiju i Jakupu Krasnićiju, a potom će biti izrečena presuda tim čelnicima nekadašnje „Oslobodilačke vojske Kosova“ (OVK) optuženim da su odgovorni za progon, zatvaranje, mučenje i ubistva stotina civila koje su 1998. i 1999. na Kosovu i u severnoj Albaniji izvršili pripadnici OVK.

Tači i još četiri osobe optuženi su i za ometanje pravde, a početak suđenja u tom predmetu zakazan je za 24. februar 2026. godine.

„Tužilaštvo uradilo solidan posao“

Tači, Veselji, Krasnići i Seljimi optuženi su za ratne zločine i za zločine protiv čovečnosti i u pritvoru su od 2020. godine. Prema optužnici, bili su učesnici udruženog zločinačkog poduhvata, čiji je cilj bio preuzimanje kontrole nad Kosovom. Žrtve pripadnika OVK bili su pripadnici srpske, albanske i romske nacionalnosti.

Krivična dela koja im se stavljaju na teret bila su deo „sistematskog napada protiv osoba za koje se sumnjalo da su bili protiv OVK“, piše na sajtu SVK-a. Dodaje se da u postupku učestvuje 155 žrtava.

Politikolog iz Inicijative mladih za ljudska prava u Beogradu, Branimir Đurović, ocenjuje da su tužioci u Hagu dobro uradili svoj posao.

„Uzimajući u obzir broj svedoka optužbe i hiljade dokumenata kao dokaznog materijala i nalaze iz izveštaja Dika Martija i Klinta Vilijamsona (naslovljenog „Nečovečno postupanje prema ljudima i nedozvoljena trgovina ljudskim organima na Kosovu“), verujem da je tužilaštvo uradilo solidan posao“, kaže Đurović.

Pravni analitičar Fonda za humanitarno pravo (FHP) Kosovo Amer Alija skreće pažnju da je oko 50 odsto svedoka tužilaštva dalo iskaze na zatvorenim sednicama.

„Zato je za objektivnog posmatrača teško da dâ tačnu ocenu da li je tužilaštvo uspelo da dokaže odgovornost optuženih, s obzirom na to da smo, kao posmatrači, imali ograničen pristup materijalnim dokazima i izjavama svedoka tužilaštva“, navodi Alija.

Svedoci odbrane

Pažnju medija privuklo je svedočenje bivšeg američkog generala Veslija Klarka, koji je pred SVK u Hagu rekao da Tači nije bio vojni komandant OVK i da nije odgovoran za pojedinačne slučajeve nasilja.

Svedočio je i bivši izaslanik SAD tokom rata na Kosovu i donedavni američki ambasador u Srbiji Kristofer Hil. Naveo je da OVK nije bila organizovana vojska s jedinstvenom komandom i da mu je, kada je 1999. godine bio na Kosovu, bilo jasno da „Tači nije neki glavni komandant“.

„Komandanti su bili na terenu“, rekao je Hil.

Alija očekuje da sud donese „meritornu presudu zasnovanu na kredibilnim dokazima“, a Branimir Đurović kaže da veruje da će presuda biti osuđujuća.

„U suprotnom bi rad tog suda i njegova svrha bili potpuno obesmišljeni“, ocenjuje Đurović.

Dve presude za ratne zločine

Prva presuda za ratne zločine pred SVK izrečena je 2022. godine Saljihu Mustafi, komandantu gerilske jedinice BIA unutar operativne zone OVK.

Pošto je utvrđeno da je kriv za mučenja i ubistva civila na imanju u selu Zlaš na Kosovu, on je 2022. osuđen na 26 godina zatvora, a ubrzo potom mu je naloženo da za osam žrtava koje su učestvovale u postupku isplati 207.000 evra odštete.

Apelacioni sud SVK-a mu je kasnije smanjio kaznu na 22 godine zatvora, ali je nakon odluke Vrhovnog suda na Kosovu predmet vraćen Apelacionom sudu u Hagu, koji mu je izrekao kaznu od 15 godina zatvora.

Osuđen je i Peter Šalja, bivši pripadnik OVK, za koga je dokazano da je kriv za mučenja i ubistva osoba zatvorenih u fabrici metala u Kukešu u Albaniji 1999. godine. Pravosnažnom presudom je 14. jula ove godine osuđen na 13 godina zatvora.

Presude za ometanje pravde

Prva presuda SVK-a za ometanje pravde izrečena je predsedniku Udruženja ratnih veterana OVK Hisniju Gucatiju i potpredsedniku tog udruženja Nasimu Haradinaju, koji su 2020. na konferencijama za novinare otkrili informacije o potencijalnim svedocima tužilaštva. Oni su pravosnažno osuđeni na po četiri godine i tri meseca zatvora.

Za ometanje pravde osuđeni su i Sabit Januzi, Ismet Bahtijari i Hadži Šalja, koji su zastrašivali i jednog svedoka i tražili da povuče izjavu u predmetu protiv Tačija. Uhapšeni su 2023, a posle sporazuma o priznanju krivice, Šalja je osuđen na tri, a Januzi i Bahtijari na po dve godine zatvora.

Protesti protiv suda

Suđenja pred SVK pratili su protesti na Kosovu, između ostalog u Prištini, gde je u avgustu hiljade ljudi izašlo na ulice. Moto protesta, i organizacija veterana OVK bio je, kako je ranije pisao DW – „Protiv nepravde! U odbranu OVK i istine“.

Veliki protest u znak podrške bivšim liderima OVK održan je u oktobru u Tirani, a skup je, prema pisanjima medija, podržala albanska vlada.

To nije prva podrška zvanične Tirane Tačiju i trojici bivših lidera OVK. Premijer Albanije Edi Rama je 2023. godine pred Parlamentarnom skupštinom Saveta Evrope podneo rezoluciju protiv izveštaja Dika Martija o trgovini ljudskim organima i izjavio da su bivši pripadnici OVK vodili „čist i pošten rat“.

Rama je i pre nedelju dana napisao na mreži Iks da je sud u Hagu „pozorište srama međunarodne pravde“, a njegovu objavu podelio je Ričard Grenel, uz komentar – „Rama je u pravu“.

Đurović kaže da su kosovska i albanska javnost i političke elite protiv sudu u Hagu, jer „on dovodi u pitanje bezgrešnost borbe OVK“.

„To je dokaz da se Albanci, kao ni Srbi, nisu suočili sa svojom nedavnom prošlošću“, ocenjuje Đurović.

On podseća da su i pre podizanja prvih optužnica istraživanja pokazala da „većina Albanaca smatra da postojanje tog suda nepravedno, dok je srpska zajednica na Kosovu izrazila sumnju da će SVK doneti pravdu za žrtve“.

„Ovo je četvrti put da međunarodna zajednica pokušava da procesuira ratne zločine OVK, nakon neuspeha Unmika, Euleksa, a donekle i Haškog tribunala. Plašim se da je i ovaj pokušaj bezuspešan, da je ovo još jedan fijasko međunarodne zajednice i da će posledice biti još veće ako presuda Tačiju i drugima bude oslobađajuća“, ocenjuje Đurović.

Alija podseća da sudski procesi omogućavaju delimičnu pravdu žrtvama rata, jer nijedan sud „ne može procesuirati sve osobe koje su počinile zločine“.

„Tim postupcima se dokumentuju određeni događaji, a sudske odluke su jedan od najkredibilnijih izvora za to“, zaključuje za DW pravni analitičar FHP Kosovo Amer Alija.