Prošlo je skoro u dan tačno šest godina od kada je raskrinkan skandal „Dizelgejt“. Američka Agencija za zaštitu prirodne sredine, 18. septembra 2015. poslala je pismo Folksvagenu u SAD, i najvećem evropskom proizvođaču automobila ukazala na to da laboratorijski izmerene vrednosti izduvnih gasova nemaju nikakve veze s vrednostima štetnih gasova u svakodnevnom radu. I navela da bi to trebalo pod hitno da se koriguje.

Folksvagen je nekoliko dana kasnije morao da prizna da je pomoću softvera manipulisao vrednosti izduvnih gasova kod dizel-motora. To je pokazalo da su količine azotnog oksida u laboratorijskim uslovima kudikamo manje nego u normalnom pogonu na ulici.

-pročitajte još: Folksvagen traži milijardu evra od bivšeg generalnog direktora

Bez šefa u sudnici

Ukupno se radilo o više od devet miliona vozila marke Folksvagen, Audi, Seat i Škoda, koja od 2006. do 2015. uopšte nisu smela da budu odobrena zbog ilegalno ugrađenog softvera. Ali ne samo da su ona i u Evropi i u SAD dospela u saobraćaj, već je i prevarantski softver trebalo da bude „dalje razvijan i usavršavan“.

U Braunšvajgu je zbog toga ovog četvrtka (16.9.) počeo opsežni proces zbog prevare. Optuženo je pet nekadašnjih vodećih menadžera koncerna Folksvagen, od kojih jedan zbog bolesti ne može bude saslušan. Reč je o nekadašnjem predsedniku Upravnog odbora Martinu Vinterkornu. Još uvek nije poznato kada će taj 74-godišnjak morati da se pojavi pred sudom.

Ekspert za automobile i direktor istraživačkog instituta u Duizburgu „Center Automotive Research“, rekao je za DW da od ovog procesa očekuje „da u fokusu bude ispitivanje u vezi s nekadašnjim generalnim direktorom Martinom Vinterkornom“. On se osim toga nada da će „Državno tužilaštvo uspeti u svojim zahtevima da se Vinterkorn uskoro pojavi pred sudom“.

Prete zatvorske kazne

Svoj petorici optuženih Državno tužilaštvo prebacuje da su znali za manipulacije. Osim optužbi za komercijalnu i združenu prevaru, tu su i optužbe za kriminalna oglašavanja i utaju poreza, jer hiljade automobila koji navodno ispunjavaju uslove određene klase emisije štetnih gasova, oslobođeni su poreza. Generalno gledano, samo za komercijalnu i združenu prevaru preti i do deset godina zatvora.

Koliko je do danas poznato, optuženi su u svojim iskazima izjavili da su, ili o svojim saznanjima informisali pretpostavljene i zbog toga ne snose odgovornost, ili negiraju da su znali za manipulacije.

Ali, to ne bi moglo da važi i za nekadašnjeg predsednika Upravnog odbora Vinterkorna, smatra Ferdinand Dudenhefer: „Malo je verovatno da neko na vrhu nije imao pojma.“ To se posebno odnosi na Martina Vinterkorna, „koji je upućen do u najsitnije detalje“, kaže Dudenhefer.

I Štefan Bracel, direktor nezavisnog istraživačkog instituta „Center of Automotive Menagment“ na Visokoj stručnoj školi za privredu u Bergiš-Gladbahu bi se, kako kaže za DW, „veoma začudio“ kada Vinterkorn navodno ne bi imao pojma.

Vinterkorn je sebi zacrtao cilj da pretekne najvećeg japanskog konkurenta – Tojotu, kao najvećeg proizvođača automobila na svetu. „Želeo je da nađe rešenje kako da se suprotstavi Tojotinim hibridnim modelima s čistim dizelom“, kaže Bracel. „Zbog toga ne mogu da zamislim da on nije potanko ispitao kako su njegovi saradnici došli do toga.“

Nije jedini proces

U sličnom procesu koji je počeo pje godinu dana pred Zemaljskim sudom u Minhenu odgovara Rupert Štadler, nekadašnji šef proizvođača Audija, koji je deo porodice Folskvagen, kao i još trojica menadžera ćerke-firme Folksvagena iz Ingolštata.

Od otkrivanja afere u vezi s izduvnim gasovima, Folksvagen se bori sa čitavim nizom tužbi u Sjedinjenim Američkim Državama i Nemačkoj, a među njima su i tužbe priličnog broja prevarenih kupaca. Sve to je do sada Folksvagen koštalo više od 32 milijarde evra. Najveći deo toga su nadoknade štete i kazne u SAD. Istrage su u toku i protiv više desetina drugih okrivljenih u koncernu.

Nakon što je obznanjena dimenzija prevare, Martin Vinterkorn se povukao s funkcije. U to vreme je taj najbolje plaćeni nemački direktor, rekao da „nije bio svestan nikakvog prekršaja“.

Njegov advokat Feliks Der je izjavio: „Gospodin Vinterkorn nije imao ranija saznanja za ciljanu upotrebu zabranjenog softvera“.

Sporni dogovor

Nakon interne istrage jedne advokatske kancelarije u junu 2021, Folksvagen je sa Vinterkornom i drugim osiguranicima od lične odgovornosti, postigao dogovor. Tu se radilo o prekršajima protiv obaveza u akcijskom pravu – na sudu su pronađeni dokaze o nemaru, ali ne i o nameri.

Vinterkorn je stoga Folksvagenu morao da plati 11,2 miliona evra. Ukupna suma iznosi više od 280 miliona evra, a uključuje i potraživanja od bivšeg šefa Audija Ruperta Štadlera, kao i od bivših direktora Volfganga Haca i Štefana Knirša.

Taj postupak je naišao na kritike. Predstavnici partije Zelenih u Donjoj Saksoniji kritikovali su to što je vlada u Hanoveru, kao drugi najveći dioničar Folksvagena, podržala sporazum pre nego što je sud mogao javno da objavi dokaze.

Pravni sistem na ispitu

Štefan Bracel se nada od „Dizelgejt“ procesa da će „zaista doći do pravne revizije“. Moralo bi, kaže, da se pokaže da, ukoliko se utvrdi šteta, ne samo mali u srednjem menadžementu, već i oni na vodećim funkcijama moraju da odgovaraju za štetu koju su naneli.

Ekspert za automobile Dudenhefer žali se na nemački pravni sistem i smatra da on nije u stanju da razjasni velike skandale. U SAD, gde su već nekim saradnicima Folksvagena izrečene zatvorske kazne, to ide lakše zbog toga što „pravilo krunskog svedoka igra važnu ulogu“.

Dudenhefer zahteva da se razmisli o tome, kako „u našem pravnom sistemu takvi prekršaji mogu brže da se procesuiraju“, a i da odgovorni pretrpe „jače konsekvence“.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.