Koordinatorka UN za pomoć Valeri Amos bila je vidno potresena kada je prošle nedelje došla na konferenciju za novinare u Adis Abebi kako bi uputila apel za dodatnu pomoć u hrani za Etiopiju. „Upravo se vraćam iz regiona Somali. Tamo sam razgovarala sa ženama koje po pet sati sa decom traže hranu i medicinsku pomoć“, rekla je ona. Sve je više pothranjene dece, nomadi ostaju bez stoke i time bez osnove za život, rekla je saradnica svetske organizacije.

Zapravo, takvi apeli trebalo je da budu prošlost. Govoreći prošle godine o petogodišnjem planu razvoja zemlje, etiopski premijer Meles Zenavi je rekao: „Nadamo se da ćemo tokom sledećih pet godina obezbediti dovoljno hrane ne samo za sopstvene potrebe, nego i za izvoz.“

Planom je predviđeno da se do 2015. godine udvostruče prinosi u poljoprivredi. Međutim, nije trebalo dugo čekati da se vidi pravo stanje stvari: već u februaru Zenavijeva vlada zatražila je preko Svetskog programa za ishranu OUN pomoć za tri miliona ljudi kojima preti glad. Stručnjaci smatraju da je gladnih više.

Zavisnost od pomoći

Već godinama etiopska vlada izveštava o dvocifrenim stopama rasta, koje onda MMF redovno ispravlja naniže. Istovremeno, svaki deseti stanovnik Etiopije zavisi od pomoći u hrani. Izostanak sezonskih kiša krajem prošle godine OUN je zvanično navela kao razlog za probleme u snabdevanju.

Interno, predstavnici humanitarnih organizacija žale se da im je ograničen pristup u region Somali, poznatiji kao Ogaden. Tu je nemoguće obići mnoge distrikte zbog sukoba vladinih snaga i pobunjenika iz Ogadenskog nacionalnog oslobodilačkog fronta koji traju već godinama. Povremeno je predstavnicima humanitarnih organizacija bio zabranjen dolazak u to područje.

I Alin MekDonald, predstavnik za Rog Afrike humanitarne organizacije Oksam smatra da ne bi trebalo precenjivati uticaj klime na sadašnju situaciju. „Razlog nestašice su i loša politika i neodgovarajući odgovori na krizu“, kaže MekDonald. Naime, područja koja su najviše pogođena ujedno su i najmanje razvijena i politički marginalizovana.

Helmut Hes, koji je godinama bio direktor organizacije „Hleb za svet“ za Istočnu Afriku, pominje još jedan razlog za glad u Etiopiji za koji su ljudi odgovorni: izdavanje zemlje stranim investitorima za proizvodnju biogoriva i hrane, ali samo za izvoz.

Zastarela proizvodnja

Posle žestokih kritika tog „grabljenja za zemlju“ od strane poljoprivrednih kompanija iz Indije, Kine i Saudijske Arabije, nadležna etiopska državna agencija poništila je neke ugovore i nastoji da obezbedi bolji uvid javnosti u ceo posao. Ubuduće će ugovori biti objavljeni na internetu tako da će svako imati uvid u njih. Do sada je samo u plodnoj provinciji Gambela izdato 900 dozvola za proizvodnju soje, pirinča i biogoriva za izvoz. Najam hektara zemljišta košta – dva dolara.

Etiopski stručnjaci za poljoprivredu već godinama ukazuju da bi trebalo uvesti žitarice otporne na sušu, posebno proso koji je osnovna namirnica 80 miliona Etiopljana. Diverzifikacija poljoprivredne proizvodnje ne uspeva ne toliko zbog politike, koliko zbog navika u ishrani konzervativnog stanovništva visoravni.

Osamdeset odsto etiopskog stanovništva se bavi poljoprivredom. Ukoliko zemlja želi da reši problem gladi vlada će morati da se koncentriše na te ljude, kaže Helmut Hes iz organizacije „Hleb za svet“. Proizvodnju hrane bi hitno trebalo decentralizovati, a za milione malih proizvođača obezbediti novo seme.

Autori: Ludger Šadomski / Nenad Briski
Odg. urednik: Nemanja Rujević