Poplave i talasi vreline širom Afrike, poplave u južnom Brazilu, suša u Amazoniji i ekstremne vrućine u čitavoj Aziji, uključujući i Indiju…

Vesti su ove godine pune alarmantnih izveštaja o vremenskim nepogodama. I to s dobrim razlogom.

Do sada je 2024. bila posebno loša kada je reč o ekstremnim vremenskim uslovima – sušama, ekstremnim vrućinama i poplavama koje su uzrokovale ozbiljnu štetu po zdravlje i egzistenciju, navodi Svetska meteorološka organizacija (WMO).

„Gotovo svaki region u svetu suočava se s ekstremnim vremenskim i klimatskim događajima različite prirode“, kaže za DW stručnjak za klimu iz WMO Alvaro Silva.

Iako se ne može svaki pojedinačni ekstremni vremenski događaj pripisati klimatskim promenama, oni ipak postaju sve verovatniji i sve intenzivniji zbog emisija gasova koji nastaju sagorevanjem uglja, nafte i gasa, a koji izazivaju takozvani efekat staklene bašte.

Prošle godine je na severnoj hemisferi zabeleženo najtoplije leto u protekla dva milenijuma 2.000 godina, a globalno je 2024. na putu da bude još toplija.

Koja je veza između klimatskih promena i vremena?

Klimatske promene povećavaju isparavanje i tako više vodene pare dospeva u atmosferu. To je uzrok intenzivnijih padavina i poplava u nekim područjima, odnosno ekstremnijih suša u drugim. Toplije temperature okeana intenziviraju te klimatske obrasce, a sveukupno više temperature dovode do češćih talasa vreline.

To ima razarajuće posledice po globalne vremenske obrasce, što rezultira različitim efektima širom planete.

„Nije samo učestalost i intenzitet ono što se događa, već i promene u tajmingu i trajanju tih ekstrema“, kaže Alvaro. „Više ne znamo šta je normalno kada je reč o klimi, jer uočavamo sve više ekstremnih vremenskih prilika.“

Koje ekstremne prilike su uzrokovane klimatskim promenama, a koje nisu?

Uticaj klimatskih promena se uočava ako se posmatraju dugoročni vremenski trendovi, ali određivanje njihove uloge u specifičnim vremenskim pojavama postalo je moguće tek odnedavno.

DW je analizirao tri velike vremenske pojave ove godine kako bismo sagledali da li su klimatske promene tu bile odlučujući faktor.

Da li postoji veza između klimatskih promena i vrućina u Indiji?

U aprilu i u maju, Indija je, kao i mnogi delovi Azije, bila pogođena ekstremnim vrućinama. U delovima te zemlje zabeležene su temperature od čak 47 stepeni celzijusa, što je dovelo do većeg broja smrtnih slučajeva, ali i do širenja siromaštva.

Ekstremne vrućine čak su dovele u pitanje izlaznost birača na indijskim izborima. Nekoliko političara, službenika zaduženih za sprovođenje izbora, kao i šefova izbornih kampanja navodno se razbolelo zbog vrućine, među njima na primer i savezni ministar za saobraćaj koji se srušio na bini.

„Više od 900 miliona glasača trebalo bi da izađe na otvoreno i da čeka u redovima, satima i satima pod suncem“, kaže Lena Rikila Tamang, direktorka za Aziju nevladine organizacije IDEA čije je sedište u Švedskoj.

I dodaje: „Uočavamo jasan pad u izlaznosti birača u poređenju s izborima 2019. godine.“

Toplotni talas bio je čak 45 puta verovatniji zbog klimatskih promena, a bio je i za 0,85 stepeni celzijusa topliji nego što bi inače bio, navodi organizacija World Weather Attribution (WWA), inicijativa naučnika koji istražuju da li su i u kojoj meri klimatske promene uzrokovane ljudskim delovanjem igrale ulogu u nedavnim ekstremnim vremenskim pojavama.

„Apsolutno nema sumnje da će sve dok nastavljamo da sagorevamo fosilna goriva i time da povećavamo koncentraciju gasova staklene bašte u atmosferi, ovi toplotni talasi postajati sve češći, ozbiljniji i sve će duže trajati“, kaže za DW Friderike Oto, šefica WWA.

Štete uzrokovane ekstremnim vremenskim uslovima zavise od ranjivosti stanovništva. Čak i naizgled mali rast od 0,85 stepeni celzijusa može da prouzrokuje veliku štetu.

„U zemljama poput Indije i drugim delovima južne Azije, gde mnogo ljudi radi na otvorenom, oni su mnogo izloženiji i ranjiviji, čak i na relativno male promene ekstremne vrućine“, ukazuje Oto.

Da li su klimatske promene igrale ulogu u poplavama u Brazilu?

Više od stotinu ljudi poginulo je u razornim poplavama u južnoj brazilskoj državi Rio Grande do Sul. Šteta se meri milijardama dolara.

Gotovo milion i po ljudi je raseljeno, što je navodno najveći slučaj tzv. „klimatske migracije“ u toj zemlji. Vlada čak razmatra preseljenje čitavih gradova kako bi se izbegle buduće katastrofe.

Kako bi objasnili uzroke tih poplava, neki naučnici već su ukazali na efekte klimatskih promena, poput stalnog zagrevanja uzrokovanog El Ninjom. Ranjivost također igra vrlo značajnu ulogu u šteti uzrokovanoj poplavama, a neki inženjeri ukazuju i na nedovoljnu pripremljenost i probleme s infrastrukturom.

Jedna studija, koju je objavila francuska grupa pod imenom Laboratorija za klimu i nauku od životnoj sredini, zaključila je da se obilne padavine koje su izazvale poplave uglavnom mogu pripisati klimatskim promenama koje su uzrokovali ljudi.

WWA trenutno radi na sopstvenoj studiji, ali Friderike Oto već sada smatra da su prethodne poplave u zemlji bile jasno povezane s klimatskim promenama.

Više tornada u SAD zbog klimatskih promena?

Sjedinjene Države ove su godine bile suočene s velikim brojem tornada. Tokom četiri dana, više od stotinu tornada pogodilo je oblasti Srednjeg zapada i Velikih ravnica, „prouzrokovavši značajnu štetu i gubitak života“, kako su naveli zvaničnici.

Nacionalna meteorološka služba u Omahi, Nebraska, zabeležila je rekord: samo u jednom danu izdato je čak 48 upozorenja na tornado.

Ali, uzroke tornada veoma je teško utvrditi zbog njihovog malog opsega. Studije atribucije klimatskih promena najbolje funkcionišu na događajima velikih razmera, kao što su ekstremne vrućine, ekstremne hladnoće ili suše.

S izuzetkom tropskih ciklona u severnom Atlantiku, klimatske promene nisu povezane s povećanjem brzine vetra, naročito iznad kopna, kaže Oto.

„S obzirom na to da ne vidimo promene u drugim vrstama brzina vetra ili drugim vrstama oluja, ne bih očekivao veliku promenu. Ali, to bi moglo da bude sasvim drugačije za tornada, jer su oni drugačiji fenomen“, ukazuje Oto.

U suštini, naučnici ne mogu da kažu kakvu su ulogu odigrale klimatske promene ili da li su uopšte tu igrale nekakvu ulogu.

Zar se ekstremno vreme ne događa uvek?

Istorija je prepuna primera ekstremnih vremenskih prilika. Čak i pre nego što su zupčanici industrijske revolucije počeli da se okreću, ljudi su ozbiljno sagorevali fosilna goriva odgovorna za klimatske promene.

Ekstremne vremenske prilike jesu prirodni fenomen, ali klimatske promene su ih veoma jasno učinile daleko verovatnijim i daleko destruktivnijim, tvrde stručnjaci.

Pre 1990-ih godišnje bi bilo prijavljeno oko 70 do 150 vremenskih nepogoda i opasnosti povezanih s vodom. Od 2000. godine godišnje se beleži više od 300 ekstremnih događaja.

Čak i ako se uzme u obzir da je o tome u prošlosti malo izveštavano, „razlika je neupitna“, zaključuje Alvaro Silva iz Svetske meteorološke organizacije.