Dugotrajni toplotni talas i višemesečni deficit padavina doveli su poljoprivredni sektor Bosne i Hercegovine na ivicu potpunog kolapsa, pri čemu su pojedine ratarske i povrtarske kulture pretrpele gubitke i do 90 odsto. Dok proizvođači beleže milionske gubitke i strahuju za opstanak stočnog fonda, institucionalni odgovori u Bosni i Hercegovini ostaju zarobljeni u sporoj administraciji i ponavljanju privremenih mera.

Slaba vajda od vlasti

Na udaru nezapamćene žege prve su stradale prolećne kulture, a kukuruz je pretrpeo najteže udarce. Na parcelama širom Semberije, Posavine i Lijevče polja, ali i u centralnim delovima zemlje, stabljike su zakržljale, a klipovi na velikom broju njiva nisu ni formirali. Zbog nedostatka vlage stručnjaci i udruženja procenjuju da će prinos na nezaštićenim površinama biti između 70 i 90 odsto manji.

„Gorivo je otišlo na 3,5 marke, suša je uništila sve, nemamo šta da očekujemo“, kaže predsednik Udruženja poljoprivrednika Semberije Željko Stanić, koji ističe da im bez pomoći vlasti nema spasa.

„To je sve na kapaljku. Nema konkretne podrške da bi se sanirale štete. Imali smo i elementarnu nepogodu ranije i nikakvu pomoć nismo dobili“, kaže Stanić.

Pored kukuruza, ogromne štete beleže se na soji, gde je toplotni stres prepolovio rod mahuna. Povrtari koji nemaju stabilan pristup podzemnim vodama ili kanalima beleže spržene useve paprike, paradajza i kupusa. Čak su i voćnjaci u brdsko-planinskim predelima pretrpeli značajna oštećenja.

„Stanje je loše, teško, posebno kada je reč o kukuruzu, voću i povrću. Problemi su i u stočarskoj proizvodnji, životinje doživljavaju toplotne udare“, kaže Nedžad Bićo iz Udruženja poljoprivrednika Federacije BiH.

Stočni fond pred kolapsom

Najveći strah poljoprivrednika nije vezan samo za propalu žetvu, već za lančanu reakciju koja pogađa stočarstvo. Kukuruz i soja predstavljaju osnovu ishrane goveda, svinja i peradi, a njihov izostanak znači drastično poskupljenje koncentrata i kabaste hrane.

Poljoprivrednici otvoreno upozoravaju da će manjak silaže naterati mnoge farmere na rasprodaju ili prinudno klanje muznih grla. Kada se tome doda opasnost od pojave mikotoksina i aflatoksina u usevima izloženim ekstremnom stresu, kvalitet preostale hrane postaje dodatni sanitarni i ekonomski rizik.

Na apele udruženja sa terena, entitetske vlasti u Republici Srpskoj i Federaciji BiH uglavnom nude poznati repertoar obećanja o vanrednim intervencijama, ali konkretni mehanizmi još kasne. Uprkos zahtevima agrarnih saveza da se proglasi stanje elementarne nepogode kako bi se oslobodila namenska budžetska sredstva i sanirale direktne štete, odluke se prebacuju sa opštinskog na entitetski nivo.

Prebacivanje odgovornosti

„Iz Federalne uprave civilne zaštite, u ovom momentu ni na jednom delu Federacije BiH nije na snazi stanje prirodne i druge nesreće proglašeno od strane lokalnih zajednica. Pratićemo stanje u ovoj oblasti i ukoliko neke od opština ili gradova proglase stanje, verujem da će isto razmatrati i kantoni, a onda i Federacija BiH“, odgovorio je resorni ministar u federalnoj vladi Kemal Hrnjić, nakon mnogobrojnih upita da li će i kada entitetske vlade reagovati, s obzirom na to da poljoprivreda nije u nadležnosti države.

Radi se o klasičnom prebacivanju odgovornosti na niže nivoe vlasti, koji prvi treba da proglase elementarnu nepogodu, ali nemaju novca da „pokriju“ štetu. To je odličan scenario i za entitetske vlasti, koje se u ovom slučaju bave samo prebacivanjem odgovornosti.

„Za 25 godina koliko se bavim voćarstvom ovo je najteža godina. I suša i cena“, kaže Raif Čolić, najveći proizvođač i uzgajivač šljiva u gradačačkom kraju i široj regiji.

Voćari su očekivali ogroman prinos ove godine, ali je suša uništila svaku nadu.

„Katastrofalni su prinosi, posebno kruška, jer prve klase uopšte nema. I jabuke su ostale dosta sitne“, kaže predsednik Udruženja voćara RS Dragoje Dojčinović.

Hronični izostanak sistemskog navodnjavanja

Resorna ministarstva najavljuju razmatranje ubrzane isplate redovnih podsticaja, premija po hektaru i mogućnosti podele regresiranog dizel-goriva za predstojeću setvu. Ipak, agrarni analitičari ukazuju na to da takve mere predstavljaju samo gašenje požara. Poljoprivrednicima novac treba odmah kako bi pokrili dospele troškove repromaterijala, jer sa praznim računima mnogi neće imati čime da uđu u jesenju setvu pšenice i ječma.

Ova suša nije izuzetak, već sve očiglednija klimatska realnost na Balkanu, ali odnos institucija prema infrastrukturi ostaje nepromenjen. U Bosni i Hercegovini navodnjava se tek neznatan procenat obradivih površina, dok se većina gazdinstava i dalje oslanja isključivo na milost vremenskih prilika. Projekti hidromelioracije napreduju sporo, a postojeći kanali često su zapušteni ili nefunkcionalni.

Ekonomisti upozoravaju da ceo Balkan ulazi u period očekivanog rasta cena poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, a poskupljenja bi najviše mogla pogoditi proizvode poput stočne hrane, a indirektno meso i mleko. Ukoliko vlasti, bez obzira na to o kom se nivou radi, ne počnu sa podsticajima za izgradnju modernih akumulacija, subvencionisanjem opreme za navodnjavanje i razvojem osiguranja useva, suša će nastaviti da prazni sela brže od bilo kog drugog ekonomskog faktora.