Savezni ustavni sud Nemačke uvažio je tužbu koju je podnelo više osoba sa invaliditetom i, prema odluci suda, zakonodavna vlast dužna je da deluje kako bi tim osobama omogućila zagarantovano pravo na život. To znači da vlasti, u slučaju da zbog pandemije korone u bolnicama bude uvedena trijaža, odnosno da se u hitnim slučajevima odlučuje ko će se prvi lečiti, moraju da zaštite osobe s invaliditetom.

Prema viđenju Saveznog ustavnog suda, osobe s određenim ranijim oboljenjima i drugim oštećenjima posebno su ugrožene tokom pandemije korona-virusa, a ako na odeljenjima intenzivne nege nema dovoljno kreveta i respiratora, postoji opasnost da te osobe neće ni biti lečene. Zbog toga zakonodavna vlast, ističe se u odluci suda, mora da donese propise kako bi osobe sa invaliditetom bile bolje zaštićene.

Na potezu su zakonodavci

Neustavno je, smatraju sudije, to što zakonodavac to nije do sada uradio. Oni su se između ostalog, pozvali na član 3. paragraf 3. tačku 2. Osnovnog zakona (ustava) Nemačke prema kojem nije dozvoljeno da se osobe sa invaliditetom nađu u nepovoljnijem položaju u odnosu na ostale.

Savezni ustavni sud nije postavio nikakve posebne smernice o tome kako bi ti propisi trebalo da izgledaju. Zakonodavna vlast, kako je istaknuto, pri donošenju tih propisa ima širok prostor za procenu, evaluaciju i kreiranje. Takođe je naglašeno da se pritom mora uzeti u obzir činjenica da su medicinski radnici pri donošenju takozvanih trijažnih odluka nalaze u ekstremnoj situaciji i da moraju brzo da odlučuju ko će biti lečen, a ko ne.

Ustavne tužbe podnelo je devet osoba s invaliditetom i hroničnim oboljenjima. One su strahovale da će lekari odustati od njihovog lečenja ako ne postoje zakonski propisi.

Problematične „Kliničko-etičke preporuke“

Nemačko interdisciplinarno udruženje za intenzivnu negu i hitnu medicinsku pomoć (DIVI), zajedno s drugim stručnim udruženjima, sastavilo je ranije tzv. „Kliničko-etičke preporuke“, što je zabrinulo tužiteljke i tužitelje pred Saveznim ustavnim sudom. U tim preporukama, naime, ulogu igraju i slabost pacijenta i dodatne, već postojeće bolesti.

Savezni ustavni sud ocenio je da preporuke DIVI nisu pravno obavezujuće i „nisu sinonim za medicinski standard u strukovnom pravu“. Takođe, ukazano je i na moguće rizike prilikom procena i donošenja odluka koje bi mogle da proizađu iz tih preporuka. Mora se, kako je navedeno u presudi, obezbediti da se „odluka donosi isključivo na osnovu trenutne i kratkoročne verovatnoće preživljavanja“.

fs/kh (ard)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu