Evropski sud za ljudska prava (ECHR) presudio je u četvrtak (10.1.) protiv nemačke porodice iz pokrajine Hesen koja se godinama bori za pravo da svoju decu školuje kod kuće.

Porodica Vunderlih tvrdila je da su vlasti prekršile član 8 Evropske konvencije o ljudskim pravima, koji garantuje zaštitu privatnosti doma i porodičnog života, prisiljavajući njihovo četvoro dece da pohađaju lokalnu školu. Sud je, međutim, utvrdio da porodica nije pružila dovoljno dokaza da su deca pravilno obrazovana i socijalizovana, te da vlasti koje su odvojile decu od roditelja kako bi osigurala da se ona obrazuju, time nisu prekršila član 8.

U svojoj presudi, sud je takođe naveo zabrinjavajuću izjavu oca Dirka Vunderliha kojom je implicirao da su deca „vlasništvo“ svojih roditelja. „Vlasti imaju dužnost da štite decu“, u slučaju „razumne zabrinutosti“, ukazao je sud.

Verski razlozi za školovanje kod kuće

Roditelji, Dirk Ginter i Angela Petra Vunderlih, su baštovani. Oni su i sami završili normalnu srednju školu. Ali škola se otada promenila, tvrdi otac. On smatra da nastavnici sada rade manje u učionici i očekuju od dece da većinu onoga što treba da nauče – urade kao domaći zadatak. Vunderlih je rekao da su on i njegova supruga podučavali svoju decu uz pomoć hrišćanske škole za učenje na daljinu, te su ponudili da ih nadležni organi kontrolišu u bilo koje vreme.

Da bi izbegli obavezno školovanje svoje četvoro dece rođene između 1999. i 2005, oni su nekoliko godina živeli u inostranstvu. Posle povratka u Nemačku, 2011. godine, ostali su pri svom stavu da im deca iz verskih razloga neće ići u školu. Nakon što par nije reagovao ni na novčane kazne, vlasti su 2013. postupile oštrije.

Dan kada su odveli decu u dom

Dirk Vunderlih, za DW kaže: „29. avgust 2013, kada je 40 službenika stajalo pred našim vratima, bio je za nas najstrašniji dan u životu“. Vlasti su, kaže, kontaktirali susedi koji su tvrdili da je on rekao da bi radije ubio svoju decu nego da ih pošalje u školu. „Kakve gluposti“, rekao je Vunderlih, nazivajući te optužbe „izmišljotinama“.

Tog dana deca su smeštena u dom kako bi se osiguralo njihovo obavezno obrazovanje. Deca su kod kuće odrastala u „paralelnom svetu“, obrazložile su vlasti svoj postupak. Osim toga, roditeljima je delimično oduzeto starateljstvo nad decom – više im nije bilo dozvoljeno da odlučuju o mestu boravka dece i da regulišu stvari u vezi sa školom.

Dirk Vunderlih je rekao da su razmišljali o preseljenju u neku zemlju EU u kojoj je kućno školovanje legalno, kao što je Francuska, ali im to nije bilo dozvoljeno. Deca su vraćena roditeljima nakon tri sedmice, jer je utvrđeno da nisu imala „alarmantne nedostatke u obrazovanju“. Roditelji su potom podneli tužbu Evropskom sudu za ljudska prava, koji je sada doneo odluku protiv njih. Presuda se može osporiti u roku od tri meseca.

Opšta školska obaveza

Obavezno školovanje je od 1919. godine deo nemačkog prava, a sadržano je i u nekoliko pokrajinskih ustava. U Nemačkoj je, naime, obrazovanje regulisano pokrajinskim zakonima, pa tako u polovini pokrajina školska obaveza počinje kada dete napuni pet do šest godina, a u ostalim pokrajinama sa šest do sedam.

Razlikuje se i trajanje obaveznog školovanja i kreće se od 10 do 12 godina, kao i to kada školska obaveza prestaje. U većini pokrajina se ona okončava kada dete napuni 18 godina, ali ima pokrajina u kojima država zahteva da se mlada osoba obrazuje do svoje 21. godine, kao recimo u Tiringiji i Bavarskoj.

„Opšte izuzeće od obaveznog obrazovanja iz pedagoških ili verskih razloga nije dozvoljeno“, potvrđeno je za DW u Konferenciji nemačkih (pokrajinskih) ministara kulture. Izuzeci su retki: teške bolesti, deca diplomata i – u zaista retkim slučajevima – deca koja rade, kao što su deca glumci.

Nemačke vlasti i sudovi naglašavaju da obavezno obrazovanje služi za prenošenje demokratskih vrednosti iz Ustava – svima. Školska obaveza osigurava da se niko ne izdvaja u paralelnim društvima ili izbegava dijalog sa onima koji drugačije misle.

Konferencija nemačkih ministara kulture polazi od toga da širom Nemačke postoji između 500 i hiljadu slučajeva školovanja kod kuće, ali tačne brojke nisu poznate. Pored onih koji žele da svoju decu obrazuju kod kuće, postoje i roditelji koji smatraju da deci nije potrebno nikakvo sistematizovano obrazovanje.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android