„Bela ćao“ i druge partizanske pesme odjekivale su Sarajevom tokom antifašističkih protesta, a upriličena je i komemorativna šetnja za žrtve Drugog svetskog rata, odnosno ustaškog režima. Istovremeno, u sarajevskoj Katedrali Srca Isusova, kardinal Vinko Puljić predvodio je misu za žrtve Blajburške tragedije i ostale žrtve Drugog svetskog rata.

„Neka se crkva moli za mrtve, ali zašto ista misa za ustaše, četnike, Handžar diviziju i njihove žrtve? Zar nisu pomislili da bi to nekoga moglo uvrediti?“, kaže jedan od učesnika protesta. „Ako je molitva za sve žrtve Drugog svetskog rata, zar onda Jasenovac nije najprikladnije mesto? A ovde smo da bismo odali počast svim žrtvama fašizma.“

Kardinal Puljić je rekao da sve žrtve, pa i blajburške, imaju pravo na poštovanje i da se pomirenje može graditi samo na istini „koliko god ona gorka bila“. „Nažalost, tamo gde je zavladala mržnja, izgubio se taj osećaj poštovanja“, naglasio je Puljić.

Rekao je da sećanje na žrtve nije „huškačka mašinerija“, nego čuvanje sopstvenog dostojanstva, te izrazio zahvalnost „istinskim istraživačima“ događaja iz prošlosti. „Ne može se satanizovati jedan simbol pod kojim su se činili zločini, a drugi simbol pod kojim su ovi zločini učinjeni veličati i nametati javnosti“, rekao je kardinal.

„Menja li EU odnos prema fašizmu?“

Sarajevski dogradonačelnik Milan Trivić ponosan je što u subotu (16.5.) nije zabeležen nijedan incident, iako se u glavnom gradu BiH okupilo više hiljada ljudi. „Sarajevo je pokazalo visok civilizacijski nivo. Nije se protestovalo protiv mise, ali je odata počast žrtvama fašizma, žrtvama koje su ubili zločinci za čije se duše molilo na misi u Sarajevskoj katedrali“, kaže Trvić za DW.

Razočaran što je Hrvatska, koja predsedava Savetom EU, pokrovitelj i organizator sarajevske mise za Blajburške žrtve, Trivić prenosi i zabrinutost Sarajlija zbog „indiferentnog“ odnosa EU. „Građani Sarajeva danas se pitaju da li to EU menja odnos prema fašizmu“, kaže Trivić.

Predsjednik Hrvatskog kulturnog društva „Napredak“ Franjo Topić, koji je ranije izjavio da „neće Crkva misom obnoviti NDH“, smatra da je najvažnije da se misa završila dostojanstveno. Veruje da se oko celog slučaja „nepotrebno digla prašina“.

„Misu je predvodio kardinal Puljić koji se toliko puta do sada potvrdio kao čovek mira, dijaloga i suživota. Misa nije miting na kojem se procenjuje šta je neko učinio i za šta je odgovoran. Konačni sud o tome treba ostaviti dragom Bogu“, kaže Topić za DW.

Kritike kardinalovih poruka

Zvanični Zagreb nije se oglašavao nakon mise, iako je iz hrvatskog Ministarstva spoljnih poslova ranije upućena podrška kardinalu Puljiću. Hrvatski mediji izveštavali su o misi, stavljajući akcenat na kardinalove poruke.

Bivša šefica hrvatske diplomatije Vesna Pusić izrazila je na Tviteru poštovanje Sarajevu, „gradu koji je još jednom pokazao svoju veličinu oduprevši se istorijskom revizionizmu i savremenom veličanju fašizma u svim njegovim izdanjima“.

Hrvatski novinar i teolog Drago Pilsel je oštro kritikovao kardinala Vinka Puljića. „Vrlo loša propoved kardinala Puljića u Sarajevu: odbranaška, manipulativna. Deset puta je osudio partizane, niti jednom ustaše. Deset puta je rekao 'mržnja', niti jednom 'ljubav'. Antifašiste je nazvao mitomanima. Podržao je revizioniste Jasenovca. Nije pokazao katarzu“, napisao je Pilsel na Tviteru. 

U klinču „različitih memorija“

Misu za Blajburške žrtve osudile su i jevrejske zajednice u BiH i regionu, Svetski jevrejski kongres i Centar „Simon Vizental“ koji je pozivao i na zabranu ove manifestacije.

Hrvatski istoričar Ivo Goldštajn ne osporava misu za pokojne, ali upozorava na opasnosti od politizacije. U kratkom osvrtu na zbivanja u Blajburgu i Sloveniji pre 75 godina, Goldštajn kaže da je reč o događajima koje treba „slojevito tumačiti“. „To nije bilo samo izvršenje pravde, nego je tu bilo i osvete“, kaže Goldštajn za DW.

Napominje da ni jugoslovenski režim ni države nastale raspadom bivše Jugoslavije nisu u stanju da se suoče sa svojom prošlošću. „Gotovo po pravilu sve funkcioniše po načelu 'svi su krivi samo ja pravedan'. Stvara se viktimološka slika istorije u kojoj su 'moj narod' i 'moja vera' isključivo žrtve, a oni drugi su isključivo krivci. Mi smo i danas u klinču različitih memorija bez puno nade da ćemo iz njega uskoro izaći“, kaže Goldštajn.

Politika opterećena prošlošću

Iz Documente – Centra za suočavanje s prošlošću su optužili hrvatske vlasti da u BiH izvoze politiku koja nema snage da raskrsti s ustaškim pozdravom „Za dom spremni“.

„Zabrinuti smo za mukom uspostavljeni mir na ovim prostorima. Žalimo što se iz naše zemlje na zvaničnom nivou ne šalju poruke izgradnje poverenja, nego se, nakon stišanog obeležavanja Dana pobede nad fašizmom i Dana Evrope, iz Hrvatske, kao članice EU, u Bosnu izvozi nemir politike koja nema snage da raskrsti s ustaškim pozdravom“, poručuju iz Documente.

Sarajevska misa i protesti izazvali su manje medijske pažnje u Srbiji, a vlasti u Beogradu uzdržale su se od komentara. O misi i protestima izveštavala je Radio-televizija Srbije koja na svom portalu podseća na izjavu mitropolita Hrizostoma koji je poručio da se misom za Blajburg u Sarajevu „zatvaraju vrata saradnje i svih odnosa ove Mitropolije s Nadbiskupijom vrhbosanskom“.

„Neonacizam pod maskom etnonacionalizma“

Direktor beogradskog Foruma za etničke odnose Dušan Janjić kaže da „i Srbija ima one koji se raduju sarajevskoj misi, jer bi po sličnom principu i sami da ožive Nedića, četnike i ostale“.

„Ovde postoji ćutljiva većina koja, kao i devedesetih, ne zna šta se to tamo daleko dešava i koja ima potpunu konfuziju oko toga šta je Blajburg. Istu konfuziju imaju i u Hrvatskoj. To više nije ni evroskepticizam ni konzervativni populizam. To je neonacizam i neofašizam pod maskom etnonacionalizma“, kaže Janjić.

„Izmeštanjem blajburške komemoracije u Sarajevo vređaju se žrtve Drugog svetskog rata u tom gradu, ali se zloupotrebljava i vređa i Sarajevo kojeg su srpski 'borci' četiri godine bombardovali u poslednjem ratu“, dodaje Janjić za DW.

On napominje da „BiH nije Austrija“ i da ne može da zabrani ni skupove sa fašističkim ikonografijama na kojima se otvoreno veličaju i osuđeni ratni zločinci, jer ova država nema zakone o zabrani negiranja holokausta, genocida i drugih ratnih zločina.

BiH je „razvaljena“ država, čemu je, kako ističe, doprinela i srpska nacionalistička politika. „Bojim se da će ovakvi događaji samo produbiti ono što je najopasnije za BiH i region – podele i sukobe po etničkim linijama“, upozorava Dušan Janjić.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android