Prema mišljenju sudija optužene nisu imale nameru da povrede verska osećanja. Sudije su navele da je njihova akcija bila doduše provokativna, ali je ujedno bila i reakcija na homofobnu izložbu u crkvi u Plocku. Tužilaštvo je za te tri žene tražilo šest meseci zatvora.

Na klupi za optužene bile su bile Elžbijeta Podlesna, Joana G. i Ana P. One su pre dve godine u blizini crkve u Plocku lepile nalepnice na kojima je bio nacionalnoverski simbol „Crna Madona“ iz Čestohau, koja je svakog leta cilj miliona hodočasnika iz čitave zemlje. Na slikama Majka Božija u originalu ima svetu auru, ali na slikama te tri žene njena aura je bila zamenjena duginim bojama, simbolom LGTB-pokreta.

Tadašnji ministar unutrašnjih poslova Joahim Brudžinski govorio je da je reč o „varvarskom činu“. On je takođe rekao da se „ne smeju vređati Jevrejski vernici, kao ni muslimani, ali smeju katolici“.

Tri žene bile su optužene da su nalepnice lepile na mobilne toalete i na kante za smeće, što su one negirale. Kako objašnjava Podlesna, na kante za smeće stavile su spiskove s imenima sveštenika pedofila koji su „odgovorni za teške zločine protiv dece“.

Razlog za tu njihovu akciju bilo je to što je sveštenik crkve u Plocku Tadeuš Lebkovski pored „uskršnjeg groba“ u svojoj crkvi postavio karte od kartona koje upozoravaju na „sve vrste grehova“. Na njima je pisalo: „laži“, „prezir“, „mržnja“, ali i „LGBT“, „homo-perverzija“ ili „džender“. Lebkovski, koji se na suđenju trima aktivistkinjama pojavio kao oštećeni, izjavio je: „Neki od tih grehova veoma su opasni, posebno u vaspitanju dece. Poseban greh su ideologija džendera i LGBT-ideologija“. Objasnio je da je želeo da „natera ljude koji dolaze u crkvu da razmišljaju i podstakne ih da se reše tih grehova. Njegova osećanja povredilo je „skrnavljenje“ Marijine ikone. To je objasnila i tužiteljka (ujedno i aktivistkinja protiv pobačaja) Kaja Godek.

Sveštenik Lebkovski se već dugo bori protiv „tendencija sa Zapada“. On je za jedan poljski portal 2019. izjavio sledeće. „Radi se o tome da katoličko društvo ćuti. Ali ne smemo da ćutimo.“

Na sudu je sveštenik čak uporedio dugine boje sa kukastim krstom: „Izvorno je kukasti krst bio srednjevekovni simbol. Tek kasnije je dobio svoje zločinačko značenje kada su nacisti ubijali pod tim simbolom.“

„LGTB ideologija“

Ovo nije usamljeno mišljenje u Poljskoj o LGTB-osobama. Krakovski nadbiskup Jedrascevski vernicima je govorio o „duginoj pošasti“.

LGBT-osobe, kao „simbol neprijatelja“, našle su se u proglasima mnogih zajednica, posebno na konzervativnom jugoistoku Poljske. Tamo su donete deklaracije protiv tzv. „LGBT-ideologije“. Takođe, u predizbornoj kampanji nacionalno-konzervativne vladajuće stranke PiS često govori o „zaštiti dece i porodica od duge“.

U leto 2020. predsednik Andžej Duda, koji se tada borio za još jedan mandat, izjavio je da iza LGBT-osoba ne stoje ljudi, već „ideologija opasnija od boljševizma“. Nakon reizbora, Duda je rekao da želi da se izvini svima koje je možda povredio.

Presuda u slučaju „Madone u duginim bojama“ nije prva zbog eventualne povrede religijskih osećanja u Poljskoj. Godine 2002. jedna umetnica je osuđena na društveno-koristan rad zbog instalacije na kojoj je na krst postavila muški polni organ. Osam godina kasnije, u poslednjoj sudskoj instanci, oslobođena je optužbi.

Zbog političkog konteksta najnovije suđenje bilo je pod posebnom pažnjom međunarodne javnosti. Najmoćniji čovek u zemlji, šef vladajuće stranke PiS Jaroslav Kačinjski, založio se za „bezuslovnu odbranu“ poljske crkve, s obzirom na aktuelne proteste žena protiv novog Zakona o pobačaju. „Napadi imaju za cilj da unište onakvu Poljsku kakva je u našim glavama i srcima“, rekao je Kačinjski.

zi/dw

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android