Ko je bio Robert Koh – vrhunski naučnik ili beskrupulozni kolonijalni lekar ? Renomirani nemački Savezni zavod za infektivne bolesti nosi ime tog dobitnika Nobelove nagrade za medicinu, jednog od najznačajnijih mikrobiologa 19. veka.

No, u vremenima pandemije korone, kada Institut Robert Koh (RKI) svakodnevno objavljuje broj zaraženih kovidom 19, a time i 110 godina nakon njegove smrti skreće pažnju na tog naučnika, sve je više kritičkih glasova.

-pročitajte još: Senke nemačkog kolonijalizma

Neki čak zahtevaju da Institu promeni ime. Optužba glasi: proslavljeni infektolog nije samo zaslužan za dobre stvari u nemačkim kolonijama u Africi, on je sprovodio i istraživanja koja su ugrožavala ljudske živote.

Prema mišljenju istoričara medicine Kristopfa Gradmana sa Univerziteta u Oslu, debate o nasleđu Roberta Koha u Africi otišle su predaleko. Ne sme se stvarati crno-bela slika, kaže Grandman za DW: „To što je radio Robert Koh mora se smestiti u kontekst vremena u kojem je živeo i delovao. Banalno je u 2022. godini prosuđivati o njemu kao o predstavniku kolonijalne medicine“, kaže istoričar Grandman.

Njegov kolega Jirgen Cimerer, profesor globalne istorije na Univerzitetu u Hamburgu, ima drugačiji stav. On u svojim radovima ukazuje na „beskrupuloznu“ stranu Roberta Koha, koji je, po nalogu nemačke kolonijalne administracije i u jeku sukoba kolonijalnih sila u Africi, istraživao bolest spavanja. Ona se proširila u Africi oko 1900. godine, a izazivaju je mikroskopski paraziti koje prenosi muve ce-ce.

Koh je sprovodio brojne medicinske eksperimente na području današnje Tanzanije, Togoa i Kameruna s ciljem pronalaženja leka protiv bolesti spavanja. Većina njegovih pacijenata bila je smeštena u karantinskim objektima, koje je on nazvao „koncentracionim logorima“, i lečena je atoksilom, supstancom koja sadrži arsen i, prema stručnoj literaturi tog vremena, visoko toksičnom u velikim dozama.

-pročitajte još: Crna nemačka istorija

Institut: „Najmračnije poglavlje“ Roberta Koha

Robert Koh je, smatraju njegovi kritičari, a u koje se ubraja i haićansko-američka istoričarka Edna Bonome, prihvatio kao neminovnost bol i mučenje hiljada pacijenata, uključujući i njihovu smrt. Bonome je ipak, izjavi za Al-Džaziru u oktobru 2020, priznala da se njegove namere ne mogu apsolutno razjasniti. „Ipak, ono što znamo jeste da su Kohovi postupci direktno doprinosili kolonijalnom ugnjetavanju afričkog stanovništva“, istakla je Bonome i dodala da su se u kampovima koje je Koh osnovao sprovodili nehumani tretmani i medicinski eksperimenti.

Šta nemački institut danas kaže o ulozi svog nekadašnjeg direktora Roberta Koha? Ta institucija, osnovana 1891. kao Kraljevski pruski institut za infektivne bolesti, i na čijem je čelu Koh bio do 1904, odbila je da se o tome izjasni za DW. Međutim, na veb-stranici Instituta postoje informacije o tome da je Koh upotrebljavao atoksil. Tamo je Kohovo poslednje veliko istraživačko putovanje u istočnu Afriku iz 1906. opisano kao „najmračnije poglavlje“ u njegovoj karijeri.

Prema tim ocenama RKI, Koh je, korišćenjem atoksila u početku uspeo da postigne uspeh u lečenju poremećaja spavanja, ali parazit u krvi pacijenata tako se mogao suzbiti samo na kratko. „Koh je zatim udvostručio dozu atoksila, iako je bio svestan rizika od tog agensa koji sadrži arsen“, navodi se na internet-stranici nemačkog Instituta. „Kod mnogih pacijenata uočeni su bol i grčevi u stomaku, a neki su čak i oslepeli. Ipak, Koh je ostao uveren u fundamentalne prednosti atoksila.“

-pročitajte još: Nemačka kolonijalna istorija - „Uzorna kolonija" Togo

Pritisak zbog uspeha i slave

Koh se predugo držao leka atoksil, bio je pod pritiskom da uspe, kaže istoričar Gradman. On međutim ne veruje da Kohova praksa iz tog vremena može da utiče na današnju skepsu kada je reč o ispitivanjima lekova i vakcinacijama – ni u Africi, a ni na globalnom Severu. Tanzanija je veoma otvorena za zapadnjačku medicinu, a ta medicina se ne može svesti na jednog od njenih predstavnika, ukazuje Gradman.

Uoči svog poslednjeg putovanja, Koh je bio na vrhuncu svoje karijere. Godine 1882. objavio je otkriće patogena tuberkuloze, što mu je donelo svetsku slavu, a 1905. i Nobelovu nagradu za medicinu. On je uspeo da pokaže da je tu bolest, od koje je umirao i deo stanovništva Nemačkog rajha, izazvala bakterija.

„Ako ne vodeći računa o okolnostima današnje standarde primenimo na istorijske ličnosti, onda skoro svako može da dobije lošu ocenu. Tato je to pogrešno i u slučaju Roberta Koha. On je naime u Africi i od Afrikanaca prepoznat kao neko ko je otkrio bakteriju tuberkuloze i u tom smislu je doživljavan kao uzor“, kaže Gradman za DW.

Skepsa prema vakcinaciji

Rihard Šaba iz Predstavništva Nemačke ureda u glavnom gradu Tanzanije Dodomi, to može da potvrdi barem za deo ljudi, recimo za stručnjake. „Kohova istraživanja malarije i tuberkulozie dobro su poznata u naučnim krugovima, ali to nije tema za obične ljude“, laže Šaba za DW.

„Bilo bi pogrešno praviti paralele između tamne strane njegovih eksperimenata i otpora Tanzanijaca i Afrikanaca vakcinaciji protiv kovida 19“, kaže Šaba. Za to su, ističe, odgovorni neki drugi razlozi, koji nemaju nikakve veze sa Kohovim radom. Više je skepse zbog toga što ljudi oboljevaju nakon vakcina koje su brzo razvijene, pa onda nisu sigurni u njihovo delovanje. „Danas je luksuz kritikovati Kohovo ponašanje, ali koji istraživač u to vreme nije u ime nauke pravio užasne eksperimente u Africi“, pita Šaba. A Koh je, kao i mnogi drugi, i u skladu s ideologijom tog vremena, u poređenju s Afrikancima sebe doživljavao kao natčoveka.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.