Male su šanse da srpska opozicija na predsedničke izbore izađe sa jednim kandidatom, a čak i da to uspe, on najverovatnije neće moći da pobedi kandidata vladajuće stranke Aleksandra Vučića. To je procena koja nije baš utešna za opozicione pristalice, ali, kako za DW kaže Đorđe Vuković, politički direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID), ništa se tu bitno nije promenilo nakon odustajanja Tomislava Nikolića. „Aleksandar Vučić ostaje favorit na tim izborima. Tu je ključno pitanje ulaska u drugi krug. Čak i ako se desi situacija da se uđe u drugi krug, i ukoliko bude više kandidata opozicije, u drugi krug najverovatnije ulazi Vojislav Šešelj. U toj situaciji, taj proevropski deo opozicije ima problem da neko od njihovih kandidata možda i neće ući u drugi krug“, procenjuje Vuković.

Partije su nebitne – partije su bitne

Prebacivanje fokusa na dogovore političkih stranaka nije baš potpuno jasno, ističe za DW sociolog Vesna Pešić. „Mi imamo sada dva kandidata, Vuka Jeremića i Sašu Jankovića. Oni nisu kandidati stranaka i ne razumem šta se sada očekuje od političkih stranaka? Tu galamu sada pravi Dosta je bilo (DJB). Otišla su im neka tri poslanika, čekali su i pravili neku računicu, i sad oni pozivaju na nekakvu saradnju. A to su ljudi koji nikada ni sam kim nisu hteli da sarađuju. Možda bi imalo smisla praviti neke zajedničke liste da su raspisani parlamentarni izbori, ali, kako toga za sada nema, i kada trče ova dva kandidata, ne znam zašto sada stranke moraju da se ujedinjuju. Ja ne mislim da su stranke vlasnici birača i da birači glasaju po naredbi stranaka“, kaže Pešićeva.

Đorđe Vuković sa druge strane napominje kako istraživanja pokazuju da vladajuća koalicija ima preko 60 procenata podrške u partijskoj opredeljenosti. „Ako to uzmete kao neko merilo, stvari su prilično jasne. A činjenica da, recimo, ni Jeremić ni Janković nisu kandidati stranaka, utoliko je gora po njih“, napominje Vuković. „Jer, nema te zbirne motivacije koja bi građane naterala da iz apstinencije pređu u participaciju. Ta partijska motivacija uvek je ključna, jer su to ljudi koji su politički aktivni i koji će izaći na izbore. Mi u istraživanjima ne vidimo neku veliku zainteresovanost onih koji nisu partijski identifikovani da će izaći na izbore“.

Prazan DJB-paket

Dodatne komplikacije unutar opozicionih redova izazvalo je i saopštenje DJB u kome se kaže da će, ukoliko Jeremić i Janković ne postignu dogovor o jednom kandidatu, DJB u tom slučaju imati svog kandidata. Lider tog pokreta Saša Radulović smatra da je sadašnja situacija takva da Vučić pobeđuje u prvom krugu, jer kandidati nisu uspeli da animiraju biračko telo. DJB je ranije najavio da se zalaže za pravljenje „paketa“ za predsedničke, ali i za parlamentarne i gradske izbore.

„Problem je što tog paketa jednostavno nema, kaže Vesna Pešić. Oni su taj paket napravili, stalno pričaju o tom paketu, a taj paket s jedne strane ne zavisi od njih, a s druge strane ga nema. Mislim da vlastima sigurno ne pada na pamet da raspisuju beogradske izbore usred ove afere sa gradonačelnikom Sinišom Malim. A sve više mislim da neće biti ni parlamentarnih izbora“.

Opozicija blokirana spolja i iznutra

Opozicija je prilično raznorodna i tu bi trebalo tražiti razloge zašto opozicija ne može da izađe sa jednim predsedničkim kandidatom, smatra Đorđe Vuković. „Vi unutar opozicije imate stranke koje pre možete zamisliti u koaliciji sa vladajućom SNS, nego s nekom drugom opozicionom strankom. Tu bi takođe trebalo računati na sujete koje postoje kod opozicionih lidera. Mislim čak da lideri opozicije nisu životno zainteresovani da se pojavi neko ko bi zbirno mogao da ih predstavlja, jer bi to onda ugrozilo njihove pozicije“.

Iako se sumnjalo u fingirani sukob Nikolića i Vučića povodom predsedničke kandidature, neosporno je da je vrh Srpske napredne stranke (SNS) duboko odahnuo nakon Nikolićevog odustajanja. Zato su pojedini čelnici SNS jedva dočekali da ponovo proglase Vučićevu pobedu u prvom krugu. Vesna Pešić kaže da „Vučiću, kao i Putinu, nije važno samo da pobedi. On mora da pobedi sa 80 odsto podrške, i da onda poruči Hanu, Angeli Merkel, Mekalisteru i ostalima, da u Srbiji nema nikoga osim njega. Da se Nikolić kandidovao, on bi onda možda morao u drugi krug, a još bi, kao velika kukavica, morao da se pojavi lično u nekom duelu, a to želi da izbegne po svaku cenu“.

A na pitanje da li je čitavo to višednevno natezanje oko fotelja i funkcija ostavilo mučan utisak u javnosti, i može li opozicija to da iskoristi, Vesna Pešić odgovara kontrapitanjem: „A gde neko iz opozicije može to da kaže? Možete li da odete na RTS i govorite o tome? Postoje crne liste i opozicija je praktično odsečena od glavnih medija. Ja sam se borila protiv Miloševića i to je bila pesma u odnosu na ovo. Bila sam na svim televizijama, u svim duelima, sa skoro svim važnim političarima tadašnjeg SPS-a i JUL-a“.

Diktatura?

Postoji još jedna važna dimenzija u ovakvom stanju stvari uoči izbora u Srbiji, i zašto čelnici SNS navode da opozicija nema šanse, napominje Đorđe Vuković. „Naša demokratija nije savršena, ali Vučić ne vuče poteze koji našu demokratiju prevode u diktaturu. Mi možemo da govorimo o setu njegovih poteza koji nisu demokratski, ali su daleko od toga da možemo da kažemo da su diktatorski. Dakle, on nema takve stavove da bi mogao da ujedini celu opoziciju i da motiviše ljude da ga izuzetno mrze, što je recimo bila situacija sa Miloševićem 2000. godine. A postoji i taj finansijski momenat, jer opozicija nema novca, niti sada postoji neko raspoloženje međunarodne zajednice da se finansira opozicija, kao što je to bilo pomenute 2000. godine. Sve to zajedno utiče na neki krajnji ishod“, zaključuje Vuković.